Majdan i ustav

Ukrajinska vlast nastavlja traženje kompromisa sa opozicijom. Jedna od varijanti izlaska kiz krize – povratak parlamentarno-predsedničkoj republici. Ipak ustavna reforma ne može da ublaži usijane strasti, smatraju eksperti.

Ukrajinski ustav predstavlja čove protivrečnosti u koji su upletene ambicije osnovnih faktora nacionalne politčke scene. Jedan od rezultata narandžaste revolucije 2004. godine, kada je vlast prema rezultatima ponovljenog glasanja na predsedničkim izborima prešla Viktoru Juščenku, bilo je unošenje popravki u ustav koje predviđaju da će vladu Ukrajine formirati Vrhovna rada (parlament), a ne predsednik. Ipak šest godina kasnije sada vladajuća Partija regiona preko suda je pobila ustavnu reformu na osnovu kršenja procedura. „Reaktiviran“ je ustav iz 1996. godine, i Ukrajina je ponovo postala predsedničko-parlamentarna republika. Opozicija je optužila vlast za antiustavni prevrat, predsednik Viktor Janukovič je predložio razradu nove verzije osnovnog zakona, i od tada suparnički politički tabori lome koplja o novu reformu.

Pre oko mesec dana rad na svežim popravkama naglo je aktiviziran, rekao je za Glas Rusije izvršni direktor Politološkog centra Sever-Jug Aleksej Vlasov.

- Meni se čini da je to deo određenog plana koji do sada ima Janukovič – ponovo pokrenut proces političkih reformi i promeniti konstrukciju vlasti ciljajući na bilo kakav rezultat izbora 2015, kako bi ostao na vlasti, Imam u vidu Janukoviča i Partiju regiona. I u okviru parlamentarno-predsedničke republike takva šansa u celini postoji.

Sa svoje strane, zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin je uveren da se u Ukrajini dešava državni udar, čiji cilj je istrgnuti Ukrajinu iz integracionih procesa sa Rusijom. Nije reč o tome da Janukovič želi da se vrati ustavu iz 2004. i nekog prevari, on traži način da umiri strasti.

- Sam po sebi povratak na ustav iz 2004. godine ništa ne može da stabilizuje, zato što cilj (prevrata) nije neki ustav ili dužnost predsednika. Potreban je dolazak na vlast ljudi koji se krajnje neprijateljski odnose prema Rusiji, zapadnih marioneta. Takvi mogu da budu samo predstavnici savremenog majdana.

Nažalost, vreme i okolnosti sada ne dozvoljavaju stranama ukrajinsog konflikta da se pozabave usavršavanjem ustava. Ali čak kada takvu mogućnost politički protivnici dobiju, kreativni proces neće biti lak. Redovno prekrajanje nacionalnog ustava kako bi se ugodilo momentu i ambicijama konkretnih ljudi pretvorilo se u tradiciju ukrajinske politike.

Nikita Sorokin,