Naučnici ne isključuju novu epidemiju kuge

Kuga se na čovečanstvo obrušavala nekoliko puta u istoriji, ali svaki put je odnosila ogroman broj života. Najstrašnija epidemija se desila u vreme vladavine cara Justinijana 541. godine naše ere i ubila, po raznim ocenama, do sto miliona stanovnika Vizantije i Mediterana. Sredinom 14. veka epidemija kuge je pogodila Evropu. Zbog naglog i teškog toka bolesti nazvali su je crna smrt.

Dve kratke epidemije su odnele 35 miliona života. Krajem 19. veka treća pandemija kuge je započela u Kini. Ona se brzo proširila, najjače pogodišvi Hongkong i Bombaj. Između ove dve velike epidemije su se dešavale i lokalnije, kada je bolest zadržana u jednom mestu. Tako sredonom 17. veka od kuge je umrla petina sanovnika Londona.

Dugo naučnicima nije polazilo za rukom da utvrde poreklo smrtonosne infekcije. Ali savremene tehnologije su pomogle da se dešifruje njen DNK. Strupčnjaci su proučili skelete iz grobnica na teritoriji nemačke Bavarske u 6. veku, i iz bratske grobnice u Londonu, datirane sredinom 14. veka. I utvrdili da je Justinijanova kuga bila šire rasprostranjena nego što se smatralo ranije. Ali zatim je ova vrsta oblesti nestala i više se nije ponavljala. A njena rođaka – crna smrt – pojavila se još jednom. Šta više, i sada u raznim krajevima sveta ima glodara koji su nosioci ove infekcije. To znači da u bilo kom trenutku u kontaktu sa njima čovek može da oboli i da počne novo širenje kuge na Zemlji. I za sada nije moguće na neki način to sprečiti i uništiti smrtonosnu bakteriju.

Sada postoje vakcine protiv kuge. Na bakteriju koja izaziva kugu deluju antibiotici. Važno je na vreme prepoznati simptome. Nažalost, obično se to dešava pošto od infekcije umre nekoliko ljudi. Samo u poslednje tri godine slučajevi smrtonsnog ishoda od kuge bili su registrovani u Mongoliji, Kirgiziji. Njihovi najbliži susedi, između ostalog Rusija, morali su da se zabrinu. U Rusiji postoji jaka naučna i praktična baza da se ne dozvoli širenje bolesti sa lokalnog nivoa do epidemiološkog, uverena je lekar biofizičar, vodeći konsultant projekta Epidemiolog.ru Neli Sosedova.

- U Rusiji postoji jedistvena služba za borbu protiv kuge, instituti. Oni su dobro opremljeni savremenim metodikama. Država ih podržava. Opremljeni su mobilnom tehnikom, mogu da reaguju na signale o takvim slučajevima. Periodično se sprovode vežbe. Uz to u Rusiji prilično brzo se razvija medicinsko-biološka industrija, između ostalog Institut Mečnikova, Institut vakcina i seruma u Sankt-Peterburgu, institut MIkrogen, Saratovski RosNIPČI, Mikrob. Zato u principu prilikom izbijanja takvog problema Rusija može da izađe sa njim na kraj u kratkom roku.

Natalija Kovaljenko,