Radzinski i Viktjuk podsetili na Kusinena

Na repetroaru Gradskog pozorišta glavnog grada Finske Helsinkija pojavila se predstava Drug K: Finac i Staljin prema komadu čuvenog ruskog pisca i dramaturga Edvarda Radzinskog. Režiser je isto tako čuven Roman Viktjuk.

A predstava je posevećena finskom i sovjetskom političaru Otu Kusinenu, čoveku od koga su početkom 20. veka zavisile sudbine miliona ljudi, dok je njegova sopstvena zavisila samo od Josifa Staljina. O drami, postavci, o tome kako je predstavu primila finska publika, za Glas Rusije govorio je Edvard Radzinski.

- Ovaj komad rođen je zajedno sa ciklusom knjiga o Staljinu – trilogijom Apokalipsa od Kobi nad kojom je pisac radio niz godina. U svakom slučaju Radzinski se u knjizi doticao sudbina mnogih Staljinovih saradnika, mada je posebno delo dobio samo Oto Kusinen. Po meni, on je bio najzagonetniji i najzanimljiviji čovek u sovjetskoj vrhuški, primetio je Radzinski. Kusine, rođen 1881. u finskom selu u porodici krojača, stupio je u komunistički pokret u njegovom usponu. Posle građanskog rata u Finskoj i poraza crvenih napustio je domovinu, prešao u Rusiju, radio u Kominterni, zatim postao blizak Staljinu, zauzeo visoku dužnost u Prezidijumu Vrhovnog Saveta SSSR. Zatim je prošao sve stepenice užasa.

Žena mu je bila zatvorena, oko njega je Staljin istrebljivao Kominternu, a Kusinen je ostao! Zato što je to bio čovek koji je umeo kao zmija da menja kožu. Koji je o sebi rekao da je najvažnije da umeš da proletiš kao na nekom čarobnom ćilimu iznad vučijih jama života. Pri tome nedovoljno je samo proleteti, treba skočiti tamo gde treba. On je i skakao, stalno menjajući kožu.

Kusinen nije protestvovao kada su mu uhapsili sina. Prećutao je kada su odveli ženu Ajno koja je u logorima provela 15 godina. Ajno je jedan od glavnih likova drame, pored Staljina, Hruščova, Andropova... Da, tamo je mnogo političara, ali mene nije zanimala politika, već deformacija duše koja se dešava kod ljudi zabrinutih isključivo za svoje preživljavanje, kaže Edvard Radzinski.

Režiser Viktjuk je odredio u predstavi svoje prioritete. On nije odustao od ljubavne linije, mada je izveo u prvi plan lik vremena i zemlje koji su uzneli Ota Kusinena.

Tamo grme marševi, marširaju ljudi. Oni razgovaraju kao što su razgovarali u Kominterni – svi viču, pri tome ne slušajući jedni druge, ponavljaju jedno isto. I taj stalni krik – on je za tihe Fince vrlo težak. Ali nema veze, oni treba da shvate epohu, da je osete!

Viktjuk je uvek neobičo smeo, svoje umetničke ideje izražava do kraja, ističe Radzinski. Tako da je predstava ispala složena. Mnogo plastike, mnogo uslovnosti. Na primer radnja se odvija u gimnastičkoj sali. Zašto? Zato što je Kusinen obožavao gimnastiku...

U svakom slučaju premijera predstave u Helsinkiju je bila primljena sa oduševljenjem. I to je samo početak života drame. Roman Viktuju namerava da prenese predstavu na scenu svog moskovskog pozorišta. Osim toga, drama Drug K: Finac i Staljin zainteresovala je Šveđanje: poznati novinar u prevodilac Stefan Skot već ju je preveo na švedski.