Rođendan ruske votke

31. januara u Rusiji se obeležava nezvanični praznik – rođendan ruske votke. Na ovaj dan 1865. godine svetski poznati naučnik-hemičar Dmitrij Mendeljejev je odbranio doktorsku disertaciju „O jedinjenju alkohola i vode“. Uspeo je da pronađe idealnu proporciju zahvaljujući kojoj je nastao legendarni napitak jačine četrdeset stepeni.

Naravno, to nije bio glavni pronalazak Mendeljejeva, koji je načinio nekoliko fundamentalnih naučnih otkrića. Na primer, u celom svetu je poznat njegov periodični sistem hemijskih elemenata. Što se tiče votke, uvreženo je mišljenje da je veliki naučnik navodno, po cenu sopstvenog zdralja, odnosno empirijskim putem dokazivao prednosti napitka od četrdeset stepeni. Međutim, to je legenda. U stvari, njegov traktat nije imao za cilj proučavanje uticaja jedinjenja alkohola i votke na čovekov organizam. Mendeljejevo istraživanje je spadalo u oblast naučne discipline o morama i težinama – metrologije. On je dokazao da se precizno rastvaranje od četrdeset stepeni može postići samo onda kad se pšenični alkohol bude mešao s vodom tačno po težini, a ne po obimu. Osim toga, predstavljene su metode za čišćenje etalonskog napitka od primesa.

Kvalitet ruske votke je začudio ceo svet. A ruski alkohol od pšenice od kraja XIX veka za proizvodnju jakih vina kupovale su zemlje koje se bave klasičnom proizvodnjom vina kao što su Grčka, Turska, Egipat i Španija. Zanimljivo je da je 1977. godine „autorsko pravo na votku“ Rusije pokušala da ospori Poljska. Međutim, ruski istoričar Vilijem Pohljobkin je uspeo da pronađe neosporne dokaze u korist ruskog prvenstva i na kraju je međunarodna arbitraža odbila poljsku tužbu. Tada se pojavila parola: „Samo votka iz Rusije je prava ruska votka.“

Danas ne postoji poseban brend „Ruska votka“. Ruske proizvođače na inostranom tržištu predstavljaju sopstvene marke. To su, na primer, „Ruski standard“ ili „Beluga“.

Priča se da je votka podmukla. To nije sasvim tačno. Jednostavno, čovek treba da zna kako da je pije. Na primer, ne preporučuje se konzumiranje votke uz sir, kuvanu ribu i kobasice, uz koje bolje idu druga pića. Votka je prilagođena nacionalnoj ruskoj trpezi. Ona ima prednosti u kombinaciji s kavijarom, haringom, kuvanim krompirom, „žilijenom“, mariniranim pečurkama, kiselim krastavcima i kiselim kupusom. I naravno, s crnim hlebom. Ove zakuske omogućavaju votki da pokaže nijanse svog najboljeg ukusa i istovremeno ostavljaju slabe šanse za jako napijanje. Ali, u opštenju s ovim legendarnim napitkom je ipak glavno znati meru i ne preterivati.

Mihail Aristov,