Veštački krvni sudovi za kardiohirurgiju

U sibirskom gradu Kemerovu naučnici su razradili veštačke krvne sudove. Njihova jedinstvenost je u tome što kada se nađu u organizmu, oni uzgajaju na sebi novi krvni sud, a zatim se jednostavno rastvore.

Ugrađivanje bajpasa srca (premošćivanje srčane arterije presađivanjem tkiva) jednom od pacijenata lokalnog kardiocentra radili su dva puta. Pre 10 godina dodatni krvni sud su uzeli iz ruke. A pre tri godine deo arterije iz butine na nozi. Lekar kaže da za izvesno vreme pacijentu verovatno predstoji još jedna takva operacija. Ali gde sada da se uzme materijal za ugradnju bajpasa, ne zna se. Sa takvom situacijom kada je operacija ponovljena, a rezervi u organizmu više nema, kardiohirurzi se suočavaju vrlo često.

Ovaj problem oni se nadaju da reše pomoću novih veštačkih sudova. U naučnom odeljenju kardiocentra Kemerovo naučnici su razradili jedinstvenu tehnologiju izrade polimerskih proteza za sistem krvotoka.

Krvni sudovi za operaciju ugrađivanja bajpasa se prave ovako: u specijalnom uređaju rastvor posebnog polimera pod dejstvom električnog polja deli se na ultratanke niti, objašnjava vodeći naučni saradnik odeljenja za eksperimentalnu kliničku kradiologiju Kemerovskog kardiocentra Larisa Antonova:

- Ova mikronit stiže na specijalni kolektor i na izlazu dobijamo gotovu konstrukciju sa kojom se dalje može raditi.

Nova ruska tehnologija omogućava da se budući polimerski krvni sud napravi idealno glatkim i istovremeno poroznim. Na skenirajućem elektronskom mikrskopu raspored vlakana primetan je do najsitnijih detalja. Razmera pora među mikrovlaknima je 30 mikrona. To je debljina ljudske dlake.

Upravo u ove male pore naučnici presađuju ćelije pacijenata. U takvom vidu implant se ušiva u organizam. On služi kao baza koja postepeno biva obložena novim ćelijama. Svojstva polimera su takva da kada na sebi odgaji novi krvni sud, proteza u toku tri godine rastvara se u organizmu. Kako smatraju naučnici, u kardiohirurgiji takvi sudovi će biti vrlo traženi. Predklinička ispitivanja na životinjama dokazuju da proteza normalno funkcioniše u živom organizmu. Za dve godine lekari planiraju da isprobaju ove veštačke sudove na čoveku, a do 2017. da obezbede kardiohirurzima nove veštačke sudove za ugradnju bajpasa.

Stanislav Kaljakin,