Efekat vrata vrteške

Izašao iz jednog krila i ušao na drugo – otprilike tako može slikovito da se zamisli periodični prelazak političara koji napuštaju svoje dužnosti u druge sfere delatnosti. Evropska komisija, na primer, nazvala je ovih dana ovaj proces efektom vrata vrteške. U principu, u sličnoj tranformaciji funkcija, reklo bi se, ništa strašno nema. Između ostalog, to je tačno samo dok se ne dotaknu interesi velikog biznisa.

U referatu Evropske komisije predstavljenom ovih dana o problemima borbe protiv korupcije, o čemu je već bilo saopšteno ranije, sadrži se poziv vladi Nemačke da utvrdi jasna pravila prelaska bivših političkih poslenika na rukovodeće dužnosti u finansijske, ekonomske i ostale privredne strukture.

Jedan od povoda za prekore od strane Evropske komisije na račun Berlina mogla je da bude, kako smatraju eksperti, diskusija koja se povela poslednjih meseci u Nemačkoj povodom označenog prelaska Ronalda Pofalija, bivšeg šefa resora federalnog kancelara i saradnika Angele Merkel iz stranke HDS, u upravu akcionarskog društva Nemačka železnica. U bundestagu se vode sporovi povodom utvrđivanja roka u kojem bivši političar nema pravo da prelazi u sferu biznisa.

U datom slučaju nije reč o korupciji kao takvoj, već o mogućnostima lobiranja, kada bivši političari, zauzevši pojedine dužnosti u biznis strukturama, donose tamo kao ulog lične poslovne veze i uticaj stečen godinama.

Za suprotstavljanje pritisku ove u suštini međunarodne armije skrivenih biznis-diplomata usvojen je Kodeks ponašanja za članove Evropske komisije i poslanike Evropskog parlamenta. Između ostalog, komesar EU koji napušta svoju dužnost nema pravo da prelazi u biznis tokom 18 meseci. Osim toga, eksperti komisije i parlamenta tokom dve godine vode specijalni Registar transparentnosti lobističke delatnosti. Do kraja prošle godine, prema opreznim ocenama prema izrazu austrijskog Internet-portala EU-Infotek, broj lobista iz EU približio se već cifri od 30 000 ljudi.

U principu, kako smatra na primer poslanik Evropskog parlamenta iz frakcije Zelenih Jan Filip Albreht, nisu svi lobisti loši. Jer oni često istupaju kao savetnici ili eksperti. Govoriti o potpunoj nezavisnsoti uopšte teško da je moguće, smatra šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov.

- Naravno, biznis razmatra političare takvih razmera kao što je bivši šef nemačkog „kancleramta“ kao snažni insturment za lobiranje. Ali lobiranje nije korupcija. To su veze, to je homo psihologikus, u manjoj meri homo ekonomikus. Nije tajna između ostalog da poslanici i evropskog i nacionalnih parlamenata izražavaju interese ne samo svojih birača, već i biznis udruženja i koncerna. Od toga se ne može pobeći.

Za sada su se vrata na okretanje u Nemačkoj između politike i biznisa na izvesno vreme zaglavila. Da li će to dugo trajati?

Oleg Severgin,