Pouke „Kolumbije“

Astronauti Nase sedam puta su za dlaku izbegli smrt u istoj situaciji na startu koja je dovela do tragedije šatla Kolumbija. Ali svaki put uznemirujućim signalima pažnja nije poklanjana, i posadu je spasavalo čudo. Tako tvrdi izdanje Žurnal of Menadžment. Članak je objavljen povodom 11-godišnjice tragedije šatla koji se raspao na delove 1. februara 2003. godine. Svih sedam članova posade je poginulo.

Komisija za istragu havarije šatla Kolumbija je utvrdila: na startu krilo letelice je udario komad pene za toplotnu izolaciju rezervoara. On je dospeo pod mlaznu struju, ubrzao se do ogromne brzine (4 kilometra u sekundi) i oštetio pokriće krila. I kada je pred sletanje šatl ušao u atmosferu, oštećeno mesto se usijalo i izgorelo. Vreli gasovi su prodrli u kabinu, oštetili vakuum i doveli do raspada na delove.

Uzrok katastrofe bile su nedorađenosti u merama bezbednosti koje su se činile manje značajnim nego smanjenje troškova i efikasnost letačkog programa. Mnogi havarijski momenti u prošlosti se nisu smatrali ozbiljnim, piše američko izdanje. Oni su isplivali tek posle pada Kolumbije, kada su bezbednosti leta počeli da poklanjaju veću pažnju. Kako ističe akademik Ruske akademije kosmonautike Ciolkovski (RAKC) Aleksandar Železnjakov:

- O tome da su komadi pene za vreme starta više puta udarali krila šatla znalo se mal te ne od prvog leta 1981. godine. Ali koliko je to opasno shvatilo se tek pošto je pala Kolumbija. Pre toga se smatralo da je brod jak i da može da izdrži ovakve udare.

O skrivanju uznemirujućih činjenica nema govora. To je pre propust, smatra dopsini član RAKS Andrej Jonin.

- Nesumnjivo, na to se obraćala pažnja, ali se nije mislilo da to može da dovede do takvih posledica. Iskreno nije se shvatalo da je takav razvoj događaja moguć. Ali nesumnjivo posle ovakvih havarija nalaze se dodatni resursi da se opet sve pažnjivo prouči.

U ruskoj kosmonautici takođe je bilo tragedija. 1967. godine prilikom sletanje nije potpuno otvoren padobran broda Sojuz, poginuo je kosmonaut Vladimir Komarov. 1971. godine prilikom spuštanja rashermetisan je brod Sojuz-11, posada je poginula, podseća Aleksandar Železnjakov.

- Od tada u SSSR pitanjima bezbednosti pilotiranih kosmičkih letova poklanjana je velika pažnja. I od 1971. godine letimo bez havarija. Posle tragedije sa Kolumbijom dodatne mere se nisu preduzimale zato što Sojuz nije šatl – to su principijalno različite letelice.

U SAD osim katastrofe sa Kolumbijom bile su još dve havarije vezane za kosmičke letove. 1967. godine prilikom požara na startnom poligonu broda Apolon-1 u kabini su izgorela tri astronauta. Posle toga je naprvljen sistem katapultiranja havarisane kapsule sa ljudima. 28. januara 1986. godine eksplodirao je šatl Čelendžer sa 7 članova posade. Bilo je utvrđeno da su oni poginuli od udara kabine o vodu. Na ostalim šatlovima su napravili otvor na kabini kako bi posada mogla da je napusti u padobranskim kostimima sa padobranima.

Kosmos je tuđa sredina za čoveka. Kada je krenuo na let Jurij Gagarin je veoma rizikovao. Postojalo je 50% verovatnoće da se neće varatiti na Zemlju prva mesečeva posada Apolona. Opasna će biti i prva ekspedicija na Mars. Istovremeno bez rizika osvajanje kosmosa nije moguće. A zadatak inženjera je da ga umanje, povećaju pouzdanost brodova i iskoriste iskustvo tragedija prošlosti. Ovo iskustvo je zaista neprocenjivo, zato što je plaćeno ljudskim životima.

Boris Pavliščev,