Ima li mesta za „azijski NATO“?

Jedna od tema o kojoj stručnjaci najviše diskutuju na internetu predstavlja hipotetičko osnivanje „azijskog NATO“. Kao povod za ovo poslužio je nedavni članak u listu The Washington Times pod naslovom «Is it time to create an «Asian NATO» („Da li je vreme za stvaranje azijskog NATO“). Njeni autori su bivši glavni komandant Tihookeanske flote SAD, stariji vojni predstavnik SAD u UN Džejms A. Lajos i stariji naučni saradnik Međunarodnog centra za procene i strategije Ričard D. Fišer.

Izražavajući zabrinutost zbog „sve agresivnije politike Kine“ autori smatraju da je za očuvanje „vodećeg položaja u čuvanju mira i stabilnosti u zapadnom delu Tihog okeana“ SAD potrebna nova strategija. „NATO u Aziji“ bi predstavljalo idealnu varijantu, ali je to u sadašnjim uslovima malo verovatno, - žale se autori članka imajući u vidu oštre protivrečnosti između niza zemalja Pacifičkog obruča.

Međutim, neki stručnjaci smatraju da se ova strategija već ostvaruje u Pacifičkom obruču. Politikolog i glavni urednik informativno-analitičkog izdanja „Geopolitika“ Leonid Savin smatra:

- Ovo se već ostvaruje. SAD u ovom regionu imaju iskustvo ANZUS, u koji osim SAD ulaze Australija i Novi Zeland. To nije ništa drugo do vojni blok. SAD već odavno ostvaruju vojnu saradnju s nizom država, pri čemu se svakoj zemlji pristupa uz uzimanje u obzir specifičnih regionalnih poteškoća i teritorijalnih sporova. Oni zbog toga i insistiraju na stvaranju NATO motivišući to argumentima da je upravo ova organizacija, koja ima iskustva u rešavanju sličnih protivrečnosti u stanju da spreči eventualne vojne konflikte. Ovim argumentom oni obrazlažu svoje prisustvo u regionu i Kini, i Vijetnamu, i drugim zemljama koje vode neke teritorijalne sporove. A sad se ova strategija realizuje u okviru raznih projekata. Na primer, Južna Koreja, Novi Zeland, pa čak i Mongolija, potpisali su individualne programe za saradnju. NATO je odavno tražio saradnju s Indijom i u februaru 2012. godine postignut je dogovor o partnerskoj saradnji. Dakle, stvaranje globalnog NATO je strateški zadatak SAD, koje NATO koriste za jačanje svog prisustva, koje će imati veoma jak uticaj na rešavanje pitanja u PO.

Međutim, vojno prisustvo SAD u PO je sve veće. Ovde se već nalazi preko 60% RM SAD. Američki vojni kontingent je prisutan u Južnoj Koreji, Japanu, Australiji, Indoneziji, Singapuru, na Tajlandu, u Maleziji, na Filipinima i Guamu. Australija i Japan odavno sarađuju s NATO na osnovu zajedničkih bilateralnih političkih deklaracija. Iskustvo saradnje s NATO imaju i Singapur i Malezija. A u najbližoj perspektivi rukovodstvo Severnoatlantskog bloka planira aktivnije pregovore o saradnji s Brunejem, Kambodžom, Indonezijom, Laosom, Mjanmarom, Filipinima, Vijetnamom i Tajlandom. Kinu u ovo hipotetičko partnerstvo zasad niko ne poziva.

Ljudmila Sakjan,