Evropski izbori: Pomoći će samo čudo?

Ako se ne desi političko čudo, izbori za Evropski parlament koji predstoje u maju ove godine pretvoriće se u grandiozni demokratski neuspeh EU – sa nepredvidivim posledicama po njenu budućnost. Takvu žalosnu prognozu dao je na web-sajtu evropskog Internet-portala EurAktiv počasni predsednik nemačkog Evropskog pokreta – E BD, dugogodišnji član uprave SDPG Diter Šperi.

Po njegovim rečima, tokom poslednjih decenija od izbora do izbora, sve osetnije se ispoljava tendencija odustajanja građana od učešća u glasanju, i sve češće se čuju glasovim protiv jačanja u Evropskom parlamentu grupacija populističkog i desnoradikalnog usmerenja. Ipak osim bespomoćnih propagadnističkih relacija o prednostima i dostignućima EU, članovi proevropskog „partijskog kartela“, kako kaže Šperi, nisu izvukli pouke iz gubitka „demokratske legitimnosti“ Evrope koji je u toku.

Vrlo dramatične izjave Ditera Šperija nisu mogle da ne izazovu diskusiju među njegovim kolegama i ekspertima. Iznose se razna mišljenja, ali niko ne spori da popularnost partija antievropskog usmerenja zaista poslednjih godina postaje sve primetnija. Refenredum koji je ovih dana održan u Švajcarskoj, gde su se stanovnici izjasnili za ograničenje priliva migranata uzemlju, između ostalog iz zemalja EU, sa kojom Bern ima sklopljen sporazum o slobodi kretanja, postao je svojevrsna nova procija ulja na vatru evroskeptičkih raspoloženja koja bukti u Evropi.

Prema istraživanju koje je ovih dana sproveo nemački analitički centar Dojče Bank Risrč u 28 evroskeptičnih partija 16 zemalja EU, njihovi predstavnici mogu da zauzmu u budućem parlamentu do 27% poslaničkih fotelja.

U njih spada Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Itačija, Španija, Poljska, Rumunija i Holandija. Zajedno oni mogu da predstavljaju tri četvtine svih birača i da osiguraju parlamentu dve trećine poslaničkih mesta.

Između ostalog, niz eksperata ne vidi opasnost za parlament čak u slučaju da evroskeptici dobiju prognozirani broj glasova – sve jedno većinu oni neće imati. Vodeći ekspert Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Utkin protiv je prevremenih nagađanja povodom rezultata izbora.

- Čak nekoliko nedelja pre izbora dešavaju se razni događaji koji utiču na njihov rezultat. Prilikom izbora za Evropski parlament osobenost se u prvom redu sastoji u tome što bitan deo birača uzima u obzir situaciju unutar sopstvene zemlje. Zato je sada razgovor o tome ko će nesumnjivo dobiti prednost u mnogome špekulacija.

Docent Berlinskog univerziteta Humboldta timo Lohoki ne vidi realni program kod populista.

- Populisti dobijaju onda kada u prvi plan istupa takozvana „kulturna osa“ političkog koflikta – rekao je Lohoki u radijskom intervjuu. A to upravo i jesu pitanja evropske politike i integracije – tačnije iste te migracije. Kada se zaoštravaju socijalno-politički problemi, populisti gube. Ovih pitanja u njihovim programima faktički nema. A birači neće glasati za stranku koja govori o migraciji kada su oni ostali bez posla.

Tako da treba li pristalice evrointegracije da očekuju čudo, ako je dovoljno pogledati realne probleme svojih birača?

Oleg Severgin,