Geni otkrivaju predispoziciju za bolesti

Stručnjaci fondacije analizirali su DNA iz krvi 17.000 osoba da bi utvrdili genetske razlike, otkrivši nove genetske varijante za čitav niz pomenutih bolesti.

Ta izuzetna otkrića, objavljena u čaospisu "Nature", smatraju se novim poglavljem u medicinskoj nauci i otvoriće put za istraživanje novih načina lečenja, preneo je Bi-Bi-Si.

Istraživanje, koje je koštalo devet miliona funti, obuhvatalo je 50 vodećih istraživačkih grupa koje su analizirale DNA u krvi 2.000 pacijenata za svako od sedam oboljenja i u krvi 3.000 zdravih dobrovoljaca.

U istraživanju su korišćeni "čipovi gena" da bi se pregledale hiljade DNA markera, kako bi se identifikovale najčešće genetske razlike u celom genomu.

Mnogi geni koje je identifikovao tim od 200 naučnika bili su u delovima genoma za koji se ranije smatralo da nije povezan s bolešću.

U budućnosti će možda biti moguće da se ljudi testiraju na kombinaciju gena kako bi se otkrilo da li su izloženi riziku od pojedinih bolesti, što bi im omogućilo da promene način života ili se češće podvrgavaju ispitivanjima, kako bi izbegli obolevanje.

Jedno od najuzbudljivijih otkrića je dosad nepoznat gen uobičajen kod dijabetesa tipa 1 i Kronove bolesti (vrste upale tankog creva), što ukazuje da oni imaju sličnu biološku putanju.

Naučnici su, takođe, neočekivano otkrili da je proces poznat kao autofagocitoza - proces čišćenja bakterija iz unutrašnjosti ćelija – važan u razvoju Kronove bolesti.

Kod dijabetesa tipa 1 otkriveno je nekoliko genetskih regiona koji ukazuju na povećan rizik od razvoja te bolesti.

Predsedavajući fondaciji "Welcome trust" i profesor Univerziteta Oksford Piter Donli okarakterisao je istraživanje kao "novo svanuće" kojim je za 12 meseci otkriveno više nego za prethodnih 15 godina.

"Ako zamislite genom kao veoma dug drum na kome  pokušavate da nađete svoj put u mraku, ranije smo uspevali samo da upalimo svetla na malom broju mesta, ali sada možemo da upalimo svetiljke na mnogo mesta - u ovom slučaju pola miliona svetiljki", figurativno se izrazio profesor Donli.

Mnoge od najrasporstranjenijih bolesti su veoma kompleksne, pa na njih deluje kombinacija gena "prirode" i gena "ishrane", pomešana sa uticajem okoline i načina života, ukazao je on.

"Identifikacijom gena koji izazivaju ta stanja naša studija bi trebalo da pomogne naučnicima da bolje razumeju kako se bolesti javljaju, kod kojih ljudi je prisutan najveći rizik i da na vreme odrede efikasnije lečenje", objasnio je Donli.

Direktor fondacije "Welcome trust" doktor Mark  Volport je dodao da su svi otkriveni podaci izneti u javnost kako bi naučnici širom sveta odmah mogli da ih koriste.