«Škriljasta revolucija» u Evropi neće biti

Francuski naučnici su nazvali vađenje škriljastog gasa ekonomski neučinkovitim. Razrada nalazišta škriljastog gasa neće rešiti energetske probleme EU, ali može da naškodi ekologiji.

Evropskoj Uniji ne vredi da sledi SAD u vađenju škriljastog gasa, - uvereni su naučnici francuskog Instituta stabilnog razvoja i međunarodnih odnosa. Razrada nalazišta škriljaca u SAD-u pružila je minimalni uticaj na ekonomski rast. Međutim, za 10 godina u zemlji je bilo napravljeno više od 17 hiljada bušotina. Radi upoređenja - u EU ih ima svega 50. Prema mišljenju francuskih naučnika, do 2030.-2035. godine Evropa će moći da obezbedi samo 3 do 10 odsto svojih potreba za gasom na račun nalazišta škriljaca. Pri tome može da mnogo strada čovekova sredina.

Vađenje škriljastog gasa metodom frekinga, koji koriste Amerikanci, vodi ozbiljnim ekološkim posledicama: od zagađivanja podzemskih voda sve do zemljotresa.

Tehnologija se sastoji u pumpanju vode u podzemske slojeve minerala. Voda sa dodatkom peska se pumpa pod velikim pritiskom, te istiskuje gas. U SAD-u ne prestaju žalbe stanovnika Teksasa u vezi sa razradom nalazišta prema toj metodologiji. Francuska i Bugarska su već odustale od takvog načina vađenja škriljastog gasa, - priča rukovodilac programa za ekološku politiku naftogasnog segmenta Svetskog fonda divlje prirode Eleksej Koževnikov.

- Danas u nizu zemalja Evrope postoji politička zabrana vađenja škriljastih energenata. Razlozi nisu samo ekološki, već i socijalni, jer su gustina stanovništva i zainteresovanost za očuvanje prirodnih reljefa u Evropi mnogo veće nego u SAD-u. U Francuskoj je jedan od razloga obustave takvih projekata neželja mesnih zajednica da uklapaju takve objekte, kao što su bušotine, u istorijske reljefe, koji su objekti turizma ili poljoprivrede.

Pored ekonomskih i ekoloških pitanja u Evropi postoji i problem transportovanja gasa. Prevoz železnicom je dosta složen: obične cisterne ne odgovaraju parametrima bezbednosti, dok su specijalni rezervoari u fazi razrade. Odsutnost tehnologija je jedna od glavnih prepreka za razvoj škriljastog vađenja u Evropi, - ističe šef odelenja monitoringa i očuvanje rudnih bogatstava Departmana državne politike u oblasti geologije i korišćenja ruda Ministarstva prirode RF Konstantin Hodorovič.

- Tehnološki vađenje za sada nije uhodano. Tehnološko vađenje određuju tehnologije, u manjoj meri prirodni uslovi, između ostalog geološki.

Što se tiče Rusije, prema mišljenju eksperata, ona ima veliki potencijal u ovoj oblasti. Analitičari predviđaju liderstvo RF u vađenju škriljaste nafte. Prema prognozama britanskih eksperata, kroz 20 godina Rusija će proizvoditi 800 hiljada barela škriljaste nafte na dan. Komentar Alekseja Knižnikova iz Svetskog fonda divlje prirode.

- Prema podacima Međunarodne energetske agencije, prognozirane zalihe škriljaste nafte u Rusiji su najveće u svetu. Što se tiče škriljastog gasa, one nisu toliko opširne, ali ima mnogo tradicionalnog gasa. Zadatak je da se optimizira njihovo vađenje i transportovanje.

Prema prognozama eksperata, vađenje škriljastog gasa će postati aktuelno za Rusiju tek posle 2050. godine. Glavna je prednost Rusije danas vreme za proučavanje škriljastog vađenja i razradu bezbednih tehnologija.

Ksenija Meljnikova,