Ne šetajte po Arktiku

Globalno zagrevanje koje je dovelo do rekordnog otapanja arktičkog leda, učinilo je mogućim eksploataciju naftnih nalazišta u arktičkom pojasu. Poslednjih godina uvećane su i razmere plovidbe na Arktiku. Međunarodne logističke kompanije sve češće šalju svoj teret Severnim pomorskim putem duž teritorije Rusije, štedeći time na vremenu, ali podvrgavajući sebe ozbiljnim rizicima. Sve veći je broj i ekstremnih turističkih krstarenja po Arktiku. Koliko tragične mogu da budu posledice komercijalnog osvajanja Arktika i da li se ovi rizici mogu učiniti minimalnim?

Komercijalno osvajanje Arktika nagoveštava ne samo ozbiljne koristi, već i pretpostavlja potrebu da se odgovori na niz ozbiljnih izazova, sa kojima će morati da se suoči. Na primer, danas trgovački brodovi smanjuju maršrute na račun prolaska duž arktičkih obala Rusije. Tako se može na primer skratiti put između Hamburga i Šangaja za 6400 kilometara, a to je celu nedelju manje nego preko Sueckog kanala. Na Arktiku su nagrnuli i turistički brodovi. Ipak nesreća broda za krstarenje Kosta Konkordia kod italijanskih obala očigledno je pokazala kakve posledice mogu da imaju nesreće na moru čak u naše doba i u toplim širinama. A šta bi bilo da se havarija na brodu sa tri hiljade putnika desila u teškodostupnim vodama pored ledenih santi Špicbergena ili Grenlanda?

U uslovima arktičke zime teško je prognozirati koliko je vremena potrebno da se prebaci pomoć na mesto nesreće. U slučaju brodoloma negde u moru Laptevih moguće ljudske žrtve mogu da postanu neminovne. To znači da je krstarenje u velikom obimu realna opasnost za ljude, izneo je za Glas Rusije svoje bojazni koordinator za naftnu i gasnu politiku globalnog arktičkog programa WWF Mihail Bobenko. Ali glavne bojazni su naravno vezane za štetu po ekologiju:

- Otapanje leda u letnjem periodu se dešava intenzivnije. Osnovna tendencija je smanjenje ukupne mase leda u Arktiku. Topljenje leda u Arktiku je stvorilo iluziju da je on postao dostupniji. U stvari led nije i jedina teškoća koja stoji na putu aktivnog ekonomskog osvajanja Arktika – bilo da je to vađenje nafte i gasa ili transport tereta, ili intenziviranje turizma. Osnovni rizici su moguća izlivanja nafte, moguća izlivanja kondenzata i fontaniranje gasa, između ostalog pod vodom, što stvara ozbiljnu pretnju po vodene ekosisteme.

Ništa manje opasna za ekološki balans nije ni buka od eksploatacije nafte i brodarstva. Prema rečima Mihaila Babenka, buka utiče na morske sisare i ribe. A kako bi se smanjilo stresno opterećenje ekosistema, treba preduzimati adekvatne mere. Ali one zahtevaju ozbiljna ulaganja radi postavljanja specijalne opreme ili izgradnju principijalno novih brodova. Razmere posledica takvog delovanja na prirodu Arktika će biti mnogo manje nego u toplijim regionima gde se obnova dešava intenzivnije prirodnim putem, podvlači direktor Centra za istraživanja Arktika RAN Vladimir Pavlenko:

- Same maršrute, osim trase Severnog pomorskog puta, proučene su nedovoljno i još nisu preporučene. Bez obzira na to što se one oslobađaju od leda u određeno vreme i na određenom mestu, rizik, naravno, postoji: i ljudski životi, i brodolomi i posledice delovanja na obalske teritorije, na prirodu, na životinjski svet ostrva, arhipelaga.

Treba misliti o tome kako da se rizici svedu na minimum. To je i izgradnja dodatne infrastrukture, i obavezno pilotiranje i monitoring brodova u konkretnoj tački, i razrada principijalno novih tehnologija borbe protiv izlivanja nafte i gasa.