Velike žene koje je odabrala Vikipedija

Ne samo prve, nego i jedine

Njujorška  Javna biblioteka i Vikipedija (Wikipedia) predstavile su ovih dana  zajednički proejkat pod nazivom „Upoznajte se, umetnost i feminizam“.

Tokom jednog dana  sudentice Jelskog univerziteta, Koledža umetnosti  Nova Škotska i još dvadesetak  univerzitea i centara  savremene unetnosti  po celom svetu, postavili su na Vikipediju 100 novih stranica posvećenih ulozi žene u uemtnosti.

 Sada svko ko je zinteresovan može saznati ko je izmislio igličasti ekran,koja je najhrabrija poetesea iz doba kontrareformacije i čija su platna u stilu  fotorealizma  postala prva u kolekiji MoMa.

U  čast Međunarodnog dana žena  donosimo kratak osvrt na dela pet  znamentih žena iz projekta Vikipedije i Njujorške Javne biblioteke.

1.Elizabeta Červoni,pesnikinja (  1575-1600)

Jedna od najoobrazovanijih žena epohe i jedna od prvih u Italiji koja je primljena u  visoku školu ( Akademija del  Afidati  u Paviji).

Svoju prvu pesmu je pubkavila kad joj je bilo 12 godina –odu za rođendan Kozima II Medičija , kasnije Galiljeovog učenika i jednog od najistaknutijih političara  Toskanskog vojvodstva.

Najpoznatije delo Elizabete Červoni je oda na 28 stranica  objavljena 1598. g.posvećena papi Klimentu VIII, u kojoj pesnikinja  kritikuje  politiku Hnerika IV i Filipa II i poziva evropske vladare da udruže snage za rat protiv Osmanlijske imeprije .

2.Karmen Tortola Valensija, plesačica  i koreograf ( 1882-1955)

Velika  plesačica i jedna od prvih feministkinja Španije.Za vreme Građanskog rata u Španiji bila je uhapšena zbog   svojih levičarskih političkih pogleda i aktivne borbe za prava seksualnih manjina.

Bez obzira na krivično gonjenje od strane države i otužbe za homoskesksualizam izjednačen sa  bludničenjm,ona je nejdnom izjavljivala o sopstevnom biseksualizmu.

Među njenim ljubavnicim su  bili  Ruben Dario,Gabriel D'Anuncio,Antonio de Ojos- i – Vinet , a od  1928. je  otvoreno živela sa ženom.

Karmen Valensija  je bila jedna od prvih žena Španije  koja je odbacila  steznjak pa su je zato prozvali „španska Virdžinija Vulf“.

Sama Valensija je više volela da je porede s Isidorom Dankan .

3.Kler Parker, inženjer,slikarka , animatorka ( 1906-1981)

Zajedno sa mužem i stalnim saradnikom Aleksndrom Aleksijevim, Kler Parker je izumila animacionu tehniku igličastog ekrana(  tehnika slaganja pojedinih elemenata koja je kasnije nazvana piksal ) čime je izvršila revoluciju u umetnosti animacije.

Uprkos rasprostranjenom mišljenju da je  igličasti ekran izumio  Aleksejev,patent   je  1935.g. registrovan na ime Parker.

Prvi crtani film urađen novom tehnikom  bila je varijacija na simfonijksu poemu Musorgskog „ Noć na Lisičjoj  gori „( 1933.)

Reč je o osmominutnom filmi rađenom 18 meseci od kojeg nije  sačuvan nijedsn crtež,pa zato, bez obzira na izvanredan odziv kritike, nijedna od velikih filmskih kuća nije uvela ovu tehniku za masovnu proizvodnju.

Na prvom prikzivanju „Noći na Lisičjoj gori „  u London Film Society Paker je išla prva na titlovima , a zatim  i na afiši, ali nijedan  od recenzenata nije pomenuo njeno ime.

Jedini film za  bioskope  u čijem stvaranju je učestvovala i Kler Parker, bio je „Proces“ koji je po istoimenom  Kafkinom romanu  1962. g.snimio Orson Vels-nova tehnika je bila iskorišćena za  titlove  na  najavnoj špici.

4.Odri L.Flek, skulptorka i slikarka ( 1931 )

Jedna od utemeljivača  fotorealizma.Počela je od  apstraktnog ekspresionizma, ali je vrlo brzo  napustila živopis -smatra  se  da se na to odlučila zbog  Džeksona Poloka, koji je jednom,poprilično podnapit,umesto da govori o  slikarstvu, počeo  da ga traži  u kultnom zavodu apstraktnih eskpresionista Cedar  Taven:“Od sada se neću vratiti ni u taj bar, ni u apstraktno slikarstvo“.

Radovi Odri L.Flek bili su prva fotorealistička platna  uključena u   koekciju MoMa.

Godine 1972. ona je  bila jedina žena  koja je učestvovala na kultnoj izložbi Muzeja američke umetnosti Uitne „22 realista „.

Te godine je Njujork tajms nazvao njenu sliku  Jolie Madam najurodljivijom slikom godine ,što je autorki donelo veliku popularnst.

Smatraju je za „ kumu na kršćenju„ Džefa Kunsa.

5. Iv Mošer, slikarka (1969.)

Postala je široko poznata posle projekta „Linija poplave“ 2007.g. u okviru kojeg je Mošer kredom iscrtala linije po polovini Njujorka

Linijama je označen  najviši vodostaj  u slučaju uragana   izazvanog klimatskim poremećajima.

Uragan „Sendi „ je 2012.  u potpunosti potvrdio  prognoze slikarke Mošer , koja je predložila da se očekivanja „ 1 uragan u 100 godina „ zameni prognozom „3 uragana za 20 godina“.

„Linija poplave „ je za godinu dana   dobila takvu popuranost da je projekat realizovan  u  Majamiju i  Filadelfiji, a planira se da se izvede  i u Londonu.