Varšavski saveti na stranom jeziku

Kako je saopštio zvanični sajt Federalne vlade Nemačke, premijer Poljske Donald Tusk će primiti u Varšavi 12. marta nemačkog kancelara Angelu Merkel „sa vojnim ceremonijalom“.

Tačnije, sa fanfarama i dobošima. Diplomatski doboši oglasili su se u Poljskoj već uoči dolaska visoke gošće. Oni su zvučali, istina, pre preteće i bili su namenjeni sasvim dugom adresatu. Teško da treba precizirati kom.

Ako se proširi metafora, može se reći da se uz to diplomatsko udaranje u doboš pojavio još i svojevrsni diplomatski rafal – u formi istovremenih izjava visokih poljskih političara. Prema saopštenjima informacionih agencija, domaćin susreta Donald Tusk obratio se nizom saveta Nemačkoj i EU u celini. On ih je izrekao za vreme posete 10. marta jedne od vojnih baza na severu Poljske. Očigledno vojna atmosfera je ostalila traga na stilistiku izjava, u kojima su se očigledno čule metalne note.

Zavisnost Nemačke od ruskog gasa ima „preteći karakter“ po bezbednost EU, a suverenitet Evrope je ograničen, izjavio je između ostalog Tusk. On je kategorički pozvao EU da revidira svoju energetsku politiku. Prema rečima poljskog premijera, savremene predstave o gasnoj politici prete bezbednosti i suverenitetu čitave Evrope. Poljska, kako podvlače eksperti, pristalica je oštre reakcije.

Koliko oštra pojasnio je intervju šefa poljskog MIP Radoslava Sikorskog koji se pojavio istog dana, 10. marta, istovremeno u britanskom Dejli Telegrafu i nemačkom nedeljniku Špigel. Voje atmosfere za vreme intervjua nije bilo. Ali u datom slučaju odrazila se očigledno prošlost šefa poljske diplomatije, kada je on bio na čelu ministarstva odbrane. A možda vreme kada je dobio mesto boravka u Britaniji i kao vojni dopisnik nalazio se u redovima avganistanskim modžahedina i lično učestvovao u borbenim operacijama protiv sovjetskih trupa. O čemu je sa ponosom kasnije govorio u svojoj knjizi Pepeo svetaca.

Sve to nije tako važno. Zanimljiva je ne diplomatska stilistika aktualnog poljskog diplomate broj jedan. Dejstva Rusije u Krimu on je nazvao ne drugačije do „aneksijom“, a izvori ove moralno-političke krize vidoe je u pohlepnosti i etničkim uvredama kremljovskog rukovodstva. Suština je jednostavna: sve to, pripretio je šef poljske diplomatije, ne treba da pođe Putinu za rukom. Zr azliku od ruskog lidera sebe gospodin Sikorski smatra jednim od onih koji su sprečili „potencijalnu klanicu“ na Majdanu (sto leševa se očigledno ne računa). O pregovorima mirotvoraca EU sa predsednikom Janukovičem on je u intervjuu govorio vrlo otvoreno.

Prema njegovim rečima, kako je bilo dogovoreno, šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je prekinuo Janukoviča i rekao: Hajde da gledamo stvari realno, gospodine predsedniče. Vi treba da zaustavite ubistva. A Sikorski je dodao: Vi treba da odredite datum i da podnesete ostavku. Posle čega je Janukovič, po rečima autora intervjua, pobeleo. Dalje može da se ne nastvlja. Ne podsećaju li ovi pregovori na druge, ranije, koji su ušli u istoriju pod nazivom „zavera“? I šta više liči na „aneksiju“ sada već čitave Ukrajine?

Ne treba trčati pred rudu i proricati stav gospođe Merkel na sastanku u Varšavi. Ali njen prethodnih Gerhard Šreder je izjavio ovih dana, takođe bez uvijanja, da rukovodstvo Evropske komisije nije imalo pojma koliko je Ukrajina podeljena kulturno i da se sa njom ne sme ponašati na uobičajeni način. Ponavljati argumente o dejstvima Rusije, izazvanim antiustavnim prevratom u Kijevu, sada je očigledno besmisleno. Treba smao navesti mišljenja eksperata povodom poziva da se smanji gasna saradnja sa Rusijom. Šef odeljenja za strateške ocene Centra za situacionu analizu Ruske akademije nauka Sergej Utkin smatra situaciju ozbiljnom, ali jednoznačnu korist Zapada od sankcija protiv Rusije ne vidi.

- To da će sankcije biti već je prilično jasno uz nepromenjivost ruskog kurska, kaže Utkin. Ali sankcije su uvek bile pod sumnjom kao instrument efikasnosti. I ma kako surove bile, Rusija sasvim sigurno može da ih preživi.

Oleg Severgin,