Ruske vidre naseljavaju Japan

Nedavno su ruski ekolozi otišli u goste japanskom Nacionalnom parku "Siretoko". Zaposleni Sihote-Alinskog rezervata su sa svojim japanskim kolegama razgovarali su o zaštiti i proučavanju regiona Ohotskog mora i perspektivama saradnje između dva zaštićena područja.

Poseban značaj pridaje se obnovi populacija izumrlih životinja u Japanu, posebno vidri. Rusi su spremni da pomognu Japancima oko njihovog uzgoja.

Ekolozi rade na projektu ponovnog naseljavanja rečne vidre u "Siretoku". Ova veoma rasprostranjena životinja u ruskim životinjskim rezervatima potpuno je uništena u Japanu u drugoj polovini XX veka. Ona je poslednji put viđena na ostrvu Šikoku 1979. godine, istakao je za "Glas Rusije" zamenik direktora za nauku Sihote-Alinskog rezervata Svetlana Sutirina:

- Japansko interesovanje se objašnjava time,što je vidra kod njih životinjski znak iz drevnih legendi. Oni žele da pokrenu program njenog ponovnog naseljavanja u Japanu. Ali pre nego što se vidra tamo preveze, oni treba da znaju šta joj je neophodno za život. Kakve su njene potrebe za hranom, staništem. Kako bi ova pitanjarazjasnili, oni su zatražili pomoć od Sihote-Alinskog rezervata, pošto su za nas vidre – domaće životinje. Oni žele da sprovedu istraživanje na teritoriji rezervata i da vide kakvastaništa vidra više voli, doznati njen ukus. Projekat će trajati dve godine, ali za sada postoje planovi samo za ovu godinu.

Veliko interesovanje japanskih stručnjaka izazivaju i medvedi Sihote-Alinskog rezervata. Ovde je nastala jedinstvena situacija: na teritoriji rezervata obitavaju dve vrste medveda istovremeno - mrki i himalajski, kaže Svetlana Sutirin:

- Kod naučnika izaziva veliko interesovanje proučavanje njihovog međusobnog odnosa, kao i njihovog odnosa prema drugim velikim predatorima. U Japanu, gde žive samo mrki medvedi, već dugo se izučava njegova ekologija. Oni žele da uporede ekologiju medveda u Japanu sa njegovim okruženjem u Sihote-Alinu.

Japanski ekolozi su već pripremili za dopremanje u Rusiju specijalnu burad-zamke. U tim buradima imobilizovanim predatorima će se stavljati GPS-ogrlice, kako bi se pratio njihov život u divljini.

Tokom posete Japanu, ruski stručnjaci su takođe razgovarali o mogućnosti razvoja turizma na teritoriji Sihote-Alinskog rezervata. Potencijal u ovoj oblasti je veliki: dosta japanskih turista mašta da vidi zaštićene pejzaže i da upozna bogati životinjski svet Sihote-Alina. Tim mestima prolaze putevi dobro poznatog u Japanu ruskog putnika Vladimira Arsenjeva. Njegova knjiga je bila u osnovi zajedničkog rusko-japanski filma režisera Akira Kurosave "Dersu Uzala", koji su videli mnogi Japanci.

Sihote-Alinski rezervat prirode – jedan je od najstarijih u Rusiji i sledeće godine će navršiti 80 godina. Ovo zaštićeno područje ima status Svetske prirodne baštine UNESKO. Visoka biološka raznovrsnost je uslovljena time što rezervat uključuje akvatoriju Japanskog mora i obe padine Sihote-Alina. Zahvaljujući tome, postoji odlična koegzistiraja južnih i severnih vrsta flore i faune, koje se na drugim mestima zajedno ne javljaju. Desetine vrsta životinja i biljaka u rezervatu se nalaze u Crvenoj knjizi.

Jelena Kovačić,