«Stajanje na Ugri» - povratak na istorijske obale

U Državnom Kremaljskom dvorcu izložena je ogromna diorama, posvećena jednom od najvažnijih događaja u ruskoj istoriji – takozvanom stajanju na Ugri, koje je doprinelo propasti mongolo-tatarskog jarma u Rusiji.

Razmere diorame su dostojni Ginesove knjige rekorda: dužina iznosi 22 metra, visina skoro 7 metara. To umetničko delo je naručio manastir Sveto-Tihonova pustinja, koji se nalazi 100 kilometara od Moskve, u Kaluškoj oblasti, na onom mestu, gde je 1480. godine došlo do čuvenog stajanja vojske velikog moskovskog kneza Ivana Trećeg i kana Velike Horde Ahmata. U toku 6 meseci su brojne snage protivnika stajale na obe obale Ugre, ne počinjajući bitku, a zatim su se razišle bez borbe. Upravo posle toga su u Hordi počele međusobne borbe, koje su rezultirale slabljenjem kanstva i svrgavanjem mongolo-tatarskog jarma, pod kojim je Rusiju bila skoro 250 godina. Ovaj događaj – stajanje na Ugri – potcenjuju istoričari i narod, smatra autor dijarame, slikar moskovskog Studija vojnih umetnika «Grekov» Pavel Riženko.

- Rad na platnu trajao je skoro godinu dana, uzimajući u obzir proučavanje arhiva, slikanje skica i studija. Razume se, bio sam svestan da diorama mora da bude fundamentalna. Naš zadatak je bio da prikažemo upravo stajanje. Da pokažemo ne samo običan život ruske vojske, već svet one Rusije… Taj svet je prišao reci Ugri – upravo je on zaustavio drugi svet, koji je prišao reci sa strane druge obale.

Na platnu je naslikano 150 figura. U prvom planu je ruska vojska, dalje, iza reke je kan Ahmat. Prikazani su i mir, i rat: neko se odmara, neko se sprema za borbu, jedan zavija rane, vrši se opelo ubijenim, sa strane spremaju hranu. U «Stajanju na Ugri» ima neverovatan broj detelja. Odgovaram za verodostojnost svakog od njih, tvrdi Pavel Riženko. Naprimer, vojska Ivana Trećeg je imala odličnu za to doba artiljeriju, koja nije dozvolila Mongolo-Tatrima da pređu Ugru. Na diorami su prikazani topovi, koji tačno odgovaraju originalnim topovima iz 15. veka. Kompoziciona srž se sastoji od tri figure, naslikane u centru, objašnjava Pavel Riženko.

- Tu su boljarin, vojvoda i vesnik. Vide se zarobljenici – rešava se njihova sudbina, kuda će ih voditi… Na drugoj se obali vidi kako Ordinci pokušavaju da gaze reku plićakom.

Moguće je satima gledati dioramu, čak u situaciji, kada neće biti prikazana u Moskvi u punom obimu. To je nemoguće, jer je za nju potrebna posebna prostorija, koja se danas gradi u Sveto-Tihonovoj pustinji. Tamo će diorama steći trodeminzionalni izgled: 8 metara ispred platna će se nalaziti vojnici, topovi, građevine. Kompozicija će dobiti svetlo, zvuk, čak i mirise, priča Pavel Riženko.

- Obimni zvuk – to je alarmna zvonjava, tutnjava artiljerije, glasovi. Pored toga su dim, miris… Važan je i vizuelni red: stavićemo pravo zemljište, drveće, topove, barut. Dakle, posetioci će doći u pravi logor – logor ruske vojske iz tog doba.

Specijalna zgrada pri manastiru će biti završena u martu. Krajem leta će dioramu potpuno montirati i otvoriti za posete.

Rita Bolotska,