Literarni muzej prvi put na gostovanju

Najveći u Rusiji muzej istorije ruske literature – Državni literarni muzej u Moskvi obeležava 80 godina postojanja. Glavni događaj jubilarne godine je novi projekat pod nazivom Literarne sezone. On podrazumeva izložbu i festival za koje mesto daje prostrani muzej Caricino.

Prva Literarna sezona startuje u aprilu, ali već sada Literarni muzej se sprema u pohod. Jubilar namerava da smesti svoju eksternu ekspoziciju u 11 sala Velikog Caricinskog dvorca, a zatim da zauzme i okolne površine parka. Jer festivalski deo Sezona porazumeva, na primer, javno recitovanje stihova u prirodi i puštanje zmajeva od papira. Indikativno je da je sav ovaj lep plan rođen ne u srećnim okolnostima. Literarni muzej ima 12 filijala u Moskvi: to su spomen-kuće velikih ruskih klasika kao što su Ljermontov i Dostojevski, Čehov i Pasternak. Ali pro tome glavne zgrade gde mi mogla da se organizuje jedinstvena ekpozicija nema. U takvoj sitauciji muzej Caricino pružio je kolegama ruku pomoći, smislivši projekat pod nazivom Muzejska gostovanja. Govori direktor muzeja Natalija Samojlenko.

- Pojavila se zanimljiva kolizija: ima muzeja gde postoje veličanstvene kolekcije, ali ove kolekcije nemaju gde da se pokažu, i ima odlično mesto koje se nalazi u procesu stasavanja. Zato smo rešili da krenemo putem međumuzejskih projekata. Muzejska gostovanja mogu da se tumače tako da veliki muzej dolazi da gostuje u Caricinu.

Danas se u fondovima Državnog literarnog muzeja Rusije čuva oko milion predmeta. Ovde su i lični predmeti pesnika i pisaca i fonoteka sa snimcima njihovih dela, ali pre svega, naravno, rukopisi. Pri tome rukopisi se datiraju, kako podvlači direktor Literarnog muzeja Dmitrij Bak, počev od 15. veka, kada je sveti usamljenik Nil Sorski stvarao svoje duhovne spise:

- Od Nila Sorskog do epohe Andreja Voznesenkog, Aleksandra Solženjicina – takve su naše razmere. Mi smo najveći muzej u Rusiji, a možda i u svetu – verovatno je to tako – koji može da predstavi istoriju ne samo ruske književnosti, već i istoriju razvoja književne kulture i čitanja.

Trenutno Literarni muzej je koncentrisan na svoj osnovni posao – sakupljanje i čuvanje za istoriju dela ruske književnosti. Mada savremeno vreme upućuje ozbiljan izazov, primećuje Dmitrij Bak:

- Kod nas se promenila epoha izvora na kojima se gradi istorija književnosti. Više nema privatne rukopisne prepiske, samo elektronska, a da li će ona biti sačuvana, ne znamo. Više nema varijanti, jednsotavno ih nema! Nema takvih stvari koje su gradile istoriju književnosti u 19. i 20. veku, to je potpuno nova situacija!

Zaista današnji autori predaju Literarnom muzeju kao radne materijale uz svoje romane... fleš-memorije i diskete sa obiljem internet-linkova. I da li se to može smatrati artefaktom, to je pitanje. Ono je jedno od mnogih koje treba da razmotre pisci i čitaoci za vreme prolećnih susreta na festivalu Literarna sezona u Caricinu.

Olga Bugrova,