Biljke će osigurati bezbednost ljudi

Biljke poznate svima, usavršene pomoću nanotehnologija, ubuduće će moći da proizvode struju, vrše monitoring zagađenja životne sredine, služe kao kompozitni materijali. Prema mišljenju naučnika, spoj žive prirode i poslednjih dostignuća naučno-tehničke misli otvara za čovečanstvo svet zaista bezgraničnih mogućnosti.

Tako se mehanizam fotosinteze biljaka koristi prilikom stvaranja „zelene“ energije, govori profesor katedre za fiziologiju biljaka Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, doktor biologije Vladimir Čub.

- Pošto u membrani hloroplasta postoje podela elektriciteta, ova membrana se može postaviti između neke dve ćelije i mi ćemo dobiti faktički solarno-električni element. To je dobar pravac. I u živoj prirodi ove komponente se zamenjuju kada izlaze iz stroja. Sintetička membrana će se previše često kvariti. Za sada problem nije rešen. Ali razvoj nanotehnologija uliva nadu da ćemo jednom moći da napravimo takvu zelenu bateriju.

Biće pokušano da se biljke upotrebe i za dobijanje automobilskog goriva. Motori koji rade na biljna ulja već postoje. Oni su mnogo ekološki napredniji od onih na naftne derivate. Ipak ovi sistemi se brzo prljaju, zato za sada nije rentabilno da se ovakvi motori puštaju u masovnu proizvodnju. Postoje varijante korišćenja biomase biljaka umesto drveta. To je važno zato što drveće, mada je i obnoviv bioresurs, raste prilično sporo, ističe šef katedre za fiziologiju biljaka Moskovske poljoprivredne akademije Timirjazev, profesor Ivan Tarakanov.

- Naša katedra sada učestvuje u velikom međunarodnom projektu izučavanja biljke miskantus. Ona potiče iz Jugoistočne Azije. To je suptropska kultura koja se odlikuje vrlo velikom produktivnošću. Pri tome važno je da se fotosinteza vrši vrlo intenzivno ne samo u tropskim uslovima, gde je mnogo sunca i toplote, već i u našim uslovima. Ovde produktivnost dostiže 30 tona suve biomase sa hektara. Zato ova biljka od kolosalnog je interesa za korišćenje u svojstvu bioenergetske kulture. Ali ne samo. Ona ima jedinstvenu biomasu koja može da se koristi za dobijanje raznih kompozitnih materijala, zamene plastike. Recimo, dobijanje biorazgradive plastike na osnovu miskantusa jedan je od načina da se smanji zagađenje životne sredine.

Na taj način uvođenje poslednjih dostignuća tehničke čovekove misli u savršenu kreaciju prirode – cveće i drveće – otvara njihov jedinstven i praktično neograničen potencijal. Pitanje je samo u tome da se shvati kako to može da se koristi na bago čovečanstva.

Natalija Kovaljenko,