Ponovno iščitavanje Nikolaja Berđajeva

Smisao života treba da bude uporediv sa mojom sudbinom, tako je govorio Nikolaj Berđajev. Navršilo se 140 godina od rođenja istaknutog ruskog religioznog filozofa, autora skoro 30 knjiga, 150 članaka, jednog od osnivača evropskog egzistencijalizma i... čoveka sa dramatičnom sudbinom.

Nikolaj Berđajev je delio sudbinu mnogih svojih sunarodnika koji nisu prihvatili rusku revoluciju 1917. godine. 1922. godine on je bio proteran iz Sovjetske Rusije i preostalih četvrt veka života proveo je u emigraciji. Njegova druga domovina je postala Francuska, ali prva domovina je zauvek ostala njegova glavna tema. Bilo da je to knjiga napisana 30-ih godina Izvori i smisao ruskog komunizma ili rad poslednjih godina Ruska ideja. Filozofsko nasleđe Nikolaja Berđajeva je izuzetno, primećuje u intervjuu za Glas Rusije kulturolog Vjačeslav Okeanski:

- Niko pre Berđajeva nije sa takvim misaonim intenzitetom postavljao temu slobode i stvaralaštva. Osim toga, problematiku smisla bitisanja i prateću temu sudbine Rusije. Temu velike istorije kao istorije bogočovekovog opštenja i duboke drame tog opštenja. Berđajev nije bio prosto akademski filozof – on je bio filozof egestenijalan, mistički, i to je bilo u skladu sa atmosferom njegove epohe.

Epoha Berđajeva bio je Srebrni vek – vreme procvata koji je ruska kultura preživljavala početkom 20. veka. Tada su krug Berđajeva činili ne samo filozifi, već i književnici. U velikoj meri upravo ruska književnost je stvorila filozofa Berđajeva, smatra Vjačeslav Okeanski:

- Sve teme izrastaju kod njega iz osmišljavanja ruske književnosti 19. veka, koja je bila ne prosto književnosti i nikakva beletristika, već svojevrsna umetnička metafizika: bez Homjakova i Gogolja, Dostojevskog i Tolstoja to bi bilo nemoguće. Osmišljavanje religiozno-filozofskog i kulturno-filozofskog potencijala ruske književnosti – u tome je takođe njegov kolosalni doprinos.

Opravdavanje dobra bila je jedna od stalnih struna u filozofiji Berđajeva, i o tome može da se pročita u njegovoj čuvenoj knjizi Shvatanje sveta Dostojevskog. Ona ni malo nije izgubila svoju aktualnost pored dela kao što su Smisao stvaralaštva i posebno, uveren je Vjačeslav Okeanski, Novo Srednjovekovlje:

- Ja bih preporučio ovaj rad Berđajeva u kojem on govori da mi živimo u epohi sličnoj pogibiji antičkog sveta, da su misli najnaprednijih ljudi izgubile svaki značaj za sadašnjost, a posebno za budućnost. On govori o individualizmu, o atomizaciji durštva, o nesuzdrživoj pohoti života, neograničenom rastu potreba... – stiče se utisak da je to napisano na prelasku iz 20. u 21. vek.

Nikolaj Berđajev, razume se, nije bio usamljen u svojim traganjima. On je pripadao ubedljivoj plejadi ruskih filozofa na prelasku iz 19. u 20. vek koji su izvršili uticaj na svetsku misao.

Olga Bugrova,