Ukrajinski „kolač“: podeliti ga „komšijski“

Dok se takozvana ukrajinska vlada bavi raspirivanjem antiruske histerije među stanovništvom, a majdan ostaje ne geografsko mesto u centru Kijeva, već psihološko stanje Ukrajinaca, susedi ove zemlje počinju da misle o njenoj podeli.

U štampi se sve češće pojavljuju izjave političara koji smatraju da je sasvim moguće da se na mestu aktuelne Ukrajine pojavi nekoliko samosalnih teritorija. I to je sasvim objašnjivo: što je slabija država, to više lovaca na nju pikira.

Među prvima je sličnu ideju u intervjuu poljskom radiju izrekao bivši ambasador Poljske u SSSR, a zatim u Rusiji i Ukrajini Stanislav Čjosek. On je izjavio da Ukrajina može da bude podeljena na tri države. To razmišljanje se ne može nazvati svežim, ali poslednjih nedelja ono se naglo aktuelizovalo. Tako Mađarska insistira da se u Zakarpatju, gde danas živi uglavnom mađarsko stanovništvo, formira poseban region. Rumunija pretenduje na deo pogranične teritorije Ukrajine. Između ostalog, rumunski parlament je već usvojio izjavu u kojoj se Severna Bukovina i niz regiona Odeske oblasti proglašavaju „rumunskim teritorijama“.

Ali glavne pretenzije prema Ukrajini ima Poljska. Nacionalisti neumorno traže od Varšave konkretne korake za povratak „istočne periferije“, kao što je Lavovska oblast. Predstavnik Evropskog parlamenta Marek Sivec u jednom od listova je izjavio: Poljska je dužna da na sve načine podržava ideju podele Ukrajine i da čini sve da ona nastupi što pre.

Evo šta je povodom perspektiva jedinstvene ukrajinske države rekao glavni urednik izdanja Geopolitika Leonid Savin.

- Osim nabrojanih teritorija postoji još i Polesje, gde živi mešoviti ukrajinsko beloruski sastav. Među beloruskim nacionalistima takođe vlada mišljenje da su to istorijski beloruske teritorije. Potoji i jugoistok Ukrajine, tamo žive Rusi. Ako aktuelno rukovodstvo Ukrajine bude vodilo isto tako razornu politiku, podela je moguća. Vidimo da ukrajinska armija pokazuje svoju potpunu desposobnost, bez obzira na izjave o zaštiti Krima i spremnosti na suprotstavanje, kako oni kažu, okupacionim trupama.

Jugoslovenski scenario u Ukrajini, nažalost, sasvim je verovatan, mada nije poželjan za sve bez izuzetka odgovorne članove međunarodne zajednice. U ovom složenom trenutku samozvane kijevske vlasti treba da ispolje maksimum mudrosti i suzdržanosti, kako ne bi dozvolile destruktivnim snagama unutar zemlje i onima koji su se usmerili na njene regione spolja da prevladaju. Ipak oni sve čine suprotno, kao da prate jasan scenario konačnog gubitka ukrajinske državnosti. Pre svega svojim nacionalističkim antiruskim, pa i prosto lišenim elementarnog zdravog razuma inicijativama oni još dublje usijavaju zapad i jugoistok. Osećaj je da će uskoro naporima samoproglašene vlade biti prevladana crvena linija, posle koje život dva dela zemlje u okviru jedne države biće maksimalno otežan, ako uopšte bude moguć.

Niz stranih agencija i eksperata već razmatraju mal te ne detalje moguće okupacije Ukrajine, nazivajući je potpuno nesposobnom državom.

Predsednik Rusije Vladimir Putin više puta se izjašnjavao povodom moguće podele Ukrajine. On je izjavio da je Moskva zainteresovana za očuvanje jedinstvene ukrajinske države, a dobrovoljno pridruživanje Krima nije ništa drugo do obnova istorijske pravde zasnovane na želji većine stanovnika.

Ilija Harlamov,