Hrvati hladni prema EU

Hrvati su prilično podeljeni oko toga treba li im članstvo u Evropskoj uniji ili ne. Na nedavnom okruglom stolu pod nazivom "Hrvatska: Umorna od EU reformi?", pokazalo se da 39 odsto ispitanih veruje da će postojati podrška javnosti ulasku Hrvatske u Uniju, dok njih 45 odsto smatra suprotno.

Prema najnovijem istraživanju agencije Galup, 29 odsto ispitanih građana Hrvatske smatra da je članstvo u EU za zemlju pozitivno, njih 26 odsto drži da je loše, a relativna većina, 38 odsto, kaže da članstvo nije "ni dobro ni loše".

Ovo istraživanje predstavljeno na nedavnom okruglom stolu pod nazivom "Hrvatska: Umorna od EU reformi?", takođe je pokazalo da 39 odsto ispitanih veruje da će postojati podrška javnosti ulasku Hrvatske u Uniju, dok njih 45 odsto smatra suprotno.

Na pitanje o efikasnosti vlade premijera Ive Sanadera, 44 odsto ispitanih je dalo lošu ocenu, a samo 16 odsto ih smatra da vlada radi dobro ili odlično.

Svih 78 odsto ispitanih izjavilo je da nezadovoljno vladom i njenim merama u borbi protiv organizovanog kriminala.

Među učesnicima okruglog stola koji su komentarisali rezultate ankete bio je i bivši predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Žarko Puhovski.

On se složio sa onim delom ispitanika koji su sumnjičavi prema Evropskoj uniji i vrlo je oštro kritikovao politiku Brisela prema Zagrebu.

"Godinama smo se sramotili pred EU zbog nesprovedenih reformi i neprihvatljive političke situacije tokom 90-ih, sad je došlo vreme da se EU stidi pred Hrvatskom, jer je pre u članstvo primila Bugarsku i Rumuniju i dopustila Slovenija da radi to što radi", rekao je Puhovski.

Pri tom je aludirao na aktuelnu slovenačku blokadu nastavka pregopvora o hrvatskom članstvu u EU zbog nerešene granične crte na moru.

Prema rečima Puhovskog, situacije u nekim zemljama članicama samo potvrđuje da sprovedene reforme i prilagođavanje pravnog sistema zemlje standardima EU, nisu stvarni uslov ulaska u Uniju.

"To što u EU postoji Grčka, znači da ništa ne treba da radimo na reformi pravosuđa, a to što su članice neke baltičke države,  znači da ništa ne treba činiti na manjinskoj politici", rekao je Puhovski.

Zaključio da je došlo do "razvoda između ulaska u EU i reformi, jer članstvo zavisi od dogovora, mućki i šarma", a ne od stvarnih reformi koje se sprovode polako i korak po korak.
Oprez i sumnjičavost prema stvarnim koristima za Hrvatsku od ulaska u Uniju prokomentarisali su još neki predstavnici političkog života zemlje.

Ključna reforma pravosuđa

Predsednica opozicione Hrvatske narodne stranke Vesna Pusić je rekla da je reforma pravosuđa ključna za ulazak u EU.

Ocenila je da je stvarna reforma tog segmenta društva u Hrvatskoj zapravo počela tek u oktobru prošle godine nakon što su u Zagrebu u razmaku od samo tri sedmice likvidirani kćerka zagrebačkog advokata Zvonimira Hodaka Ivana Hodak, i novinar i suvlasnik "Nacionala" Ivo Pukanić sa saradnikom Nikom Franjićem.

Tek je tada premijer Sanader smenio dotadašnje, po političkoj liniji postavljene ministre pravde i unutrašnjih poslova i na njihova mesta postavio nestranačke i stručne ljude Ivana Šimonovića i Tomislava Karamarka, od kojih građani očekuju da uklone prejaki politički
uticaj na te resore.

Njihov rad i uspešnost, složili su se svi na okruglom stolu, direktno će uticati ne samo na odluku Brisela o hrvatskom članstvu u Uniji, već i na poverenje građana u policiju i pravosuđe, a onda indirektno i na stav Hrvata prema EU.