Celi niz dnevnih novina u Srbiji je preneo pisanje zapadnih medija koji se histerično pitaju „Ko je Dmitrij Kiseljov?“, i uz mnoštvo neutemeljenih osuda pružaju nategnuto objašnjenje da se navodno radi o „novom glavnom Putinovom propagandisti“, iako je reč o čoveku koji na argumentovan način sistematski pobija sve neistine koje se plasiraju povodom zbivanja u Ukrajini.
A da bi se shvatilo da se pravi propagandisti nalaze upravo na strani onih koji sada optužuju Kiseljova, dovoljno je makar malo podsećanje na zapadni propagandni rat protiv Srbije.
Dakle, najpre bi se moglo reći da je šef nove ruske medijske kuće „Rusija danas“ Dmitrij Kiseljov dospeo na udar zapadnih kritika zato što na efikasan način demontira medijsku hajku kakvoj je već bezbroj puta bila izložena i Srbija u nedavnoj prošlosti, isto kao što je sada Rusija. Među nepreglednim mnoštvom takvih primera vredi izdvojiti neke od njih. Recimo, američki državni sekretar za odbranu je u proleće 1999. godine srpsku stranu takoreći proglasio za đavola rekavši doslovno – „Ovo je borba između dobra i zla, a NATO neće dozvoliti da zlo nadvlada“. Nešto slično je izjavio i Toni Bler, koji je tokom agresije na Srbiju rekao – „Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“. I Džejms Bejker, nekadašnji američki državni sekretar, takođe je bez imalo uvijanja priznao nameru da se protiv Srbije povede između ostalog i propagandni rat, kada je javno na televiziji još u junu 1992. godine rekao – „Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki“. Naposletku, među brojnim primerima, izdvaja se i ono što je u svojim memoarima priznao strateg zapadnog medijskog rata protiv Srbije Alister Kembel, savetnik britanskog premijera Tonija Blera, koji je u svom dnevniku objasnio pozadinu čitavog niza događaja koji su pratili bombardovanje Srbije, a posebno je bio upečtljiv njegov zapis da ga je u jednom trenutku tadašnji nemački kancelar Šreder upitao kako teče njihova kampanja dezinformisanja, iz čega se jasno vidi kakva je bila prava priroda njegovog posla.
Prema tome, već samo iz ovih nekoliko detalja besprizorne propagandne kampanje protiv Srbije, može da se vidi da oni koji danas zabrinuto prate izjave Dmitrija Kiseljova, čelnika novoosnovane ruske međunarodne informativne agencije „Rusija danas“, zapravo zamenjuju teze i neosnovano ga optužuju baš za ono što su sami radili tokom propagandnog rata protiv Srbije, ili što još uvek rade kada su u pitanju aktuelna dešavanja u Ukrajini. I mada je Evropska unija uvela sankcije Kiseljovu, zbog njegovih navodnih „ekstravagandnih tirada“, ostaje činjenica da je posredi samo njeno teško prihvatanje da ne poseduje monopol na svoje viđenje istine, kao što je to bio slučaj u vreme bombardovanja Srbije. Međutim, evidentno je da su se mnoge stvari kardinalno promenile od tog vremena, pa je zato logično da se pojavio neko ko je razobličio ustaljene propagandne konstrukcije, koje su posle Srbije po ko zna koji put trebale da budu primenjene sa istim ciljem, ali ovog puta na ukrajinskom slučaju.
