Krim – odjek sela Tavrije

 
Evroazijski mikrokosmos – tako nazivaju Krim. Deo ruskog evroazijskog prostora, ovo poluostrvo u Crnom moru može mnogo da ispriča o postanku na desetine naroda, počev od praistorijske epohe. Krim nikada nije bio pust – bio je privlačno mesto za sve koji su od davnina osvajali put iz Evrope u Aziju i iz Azije u Evropu.

Krimsko poluostrvo je među favoritima kod arheologa. Iskopavanja se ovde vode skoro 200 godina, od 20-ih godina 19. veka! Prema kulturnim slojevima krimske zemlje proučava se bez preterivanja istorija čitavog drevnog čovečanstva. Jedan od takozvanih arheoloških naroda dao je prvi naziv poluostrvu – Tavrija ili Tavrida. Tavri su samozvana plemena koja su boravila na teritoriji Krimskog poluostrva početkom prvog milenijuma pre naše ere – rekao je za Glas Rusije šef odeljenja za arheologiju Istorijskog muzeja u Moskvi Kiril Firsov.

- Tragovi boravka ove kulture mogu da se nađu na čitavoj teritoriji savremenog Krima. Ako istražujemo spomenike kasnih skitskih naselja, donji sloj uvek je vezan sa Tavrima, upravo donji slojevi, takozvano kopno, tačnije zemlja na kojoj su ljudi ranije živeli. I u njoj su jame napunjene tragovima proizvodnje, privredne delatnosti: to je specifična keramika, kosti životinja, riba…

Drevna Tavrija je bila popularna stanica na živom putu kojim su se kretali čitavi narodi. Kretanje je teklo s jedne strane iz Evrope – po Dunavu ka Crnom moru, predgorju Krima, zatim Kavkaza i dalje na istok. S druge strane iz Centralne Azije: po stepama, preko Kavkaza i Prednje Azije, zatim Bosfora Kimerijskog – sada je to Kerčenski moreuz – prema severnim obalama Crnog mora. Upravo tako su na Krim došli Skiti – iranska nomadska plemena. Oni su se ovde utvrdili skoro na 10 vekova, kaže Kiril Firsov:

- Krim je kotao u kojem su uzavrele mnoge kulture, narodi. I svi oni su ostavljali tragove svog boravka. Jedni od najupečatljivijh bili su Saramati i takozvani pozni Skiti. Kasno skitsko carstvo ovde je postojalo poslednjih vekova pre naše ere i prvih vekova naše ere. Oni su ostavili veliki broj spomenika. U prvom redu to je prestonica carstva – naselje Neapolis Skitski na teritoriji savremenog Simferopolja.

Kultura Skita je proučena pre svega po pronalascima u mnogobrojnim skitskim grobnicama na teritoriji Krima. Ovi artefakti govore o tome kako je postepeno postajala blaža narav ratobornog naroda.

Pozna skitska dražva na Krimu nije se ograničila poluostrvom, već je zauzimala i okolne teritorije, uključujući savremenu Hersonsku oblast Ukrajine. Ona nije bila monoetnička, kao ni sve države na teritoriji poluostrva – i pre i posle. To je bila multinacionalna formacija. U njoj su se lokalne tradicije Tavra koje su vaspitali Skiti pomešale sa kulturom pridošlica Grka, koji su na Krimu osnovali stotine naselja.

Arheološke riznice Krima danas mogu da se vide u mnogim ruskim muzejima, između ostalog tako čuvenim kao peterburški Ermitaž. Pored spomenika kulture kasnijih vremena one su dokaz velike civilizacijske raznovrsnosti malog poluostrva pod nazivom Krim.

Olga Bugrova,