Restrikcije SAD neće uticati na ruski odbrambeno industrijski kompleks

Američki Stejt department, odmah posle Ministarstva trgovine, uveo je restrikcije prodaje proizvoda vojne i dvojne namene Rusiji.

Ograničenja se odnose na isporuke Ruskoj Federaciji proizvoda kao što su detonatori, softveri i akustični instrumenti, koje uglavnom uvoze državne strukture.

Obe odluke donete su u vezi sa oštrim nesuglasicama između Rusije i SAD o situaciji u Ukrajini. Po mišljenju stručnjaka, teško da će to ozbiljno uticati na rad ruskog odbrambeno-industrijskog kompleksa. Obim vojne proizvodnje, koju Rusija uvozi iz SAD je vrlo mali. Restrikcije, koje Amerikanci uvode na kupovinu nekih komponenata, uključjući optičke za vatreno oružje, nisu kritične, naglašava direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

- Rusija ima dovoljno kapaciteta da to napravi ili kupi od drugih zemalja. Ako je reč o elektronskim komponentama onda treba znati sledeće. Kada Rusija stvara, na primer, raketni sistem strateše namene i druge složene sisteme naoružanja, stručnjaci nikada ne koriste stranu bazu elektronskih komponenti pošto je u tom slučaju moguća zavisnost od takve kupovine. Drugo uvek postoji potencijalna mogućnost stvaranja takvih sistema, koji se daljinski mogu onesposobiti.

Ruski odbrambeno-industrijski kompleks je u stanju da sve što mu je potrebno, napravi sam ili u saradnji sa partnerima i saveznicima. U poslednje vreme sasvim uspešno se razvijala saradnja sa tako poznati evropskim kompanijama kao što su Safran, Thales i Rheinmetall Defence. Uključujući i segmente, vezane za proizvodnju vojne i dvojne namene. Nije isključeno da u vezi sa događajima u Ukrajini i oko Krima prevlada negativni trend, naglašava Vladimir Jevsejev.

- Saradnja sa evropskim partnerima, vezana za vojnu proizvodnju, najverovatnije će se sužavati. Međutim, u tome postoji i ozbiljan podsticaj da se postane sasvim samodovoljna zemlja, ona koja ne zavisi od drugih. To će biti snažan zamajac za uklanjanje praznina, koje još uvek postoje u odbrambenom kompleksu.

Međutim zapadnim kompanijama biće posle ovoga izuzetno teško da se vrate saradnji sa Rusijom. Glavni kupci ruskog naoružanja su azijske, afričke i latinoameričke zemlje, a nikako ne Amerika. Zapad, naravno, ima mogućnosti da vrši pritisak na azijske i afričke partnere Rusije u oblasti vojno-tehničke saradnje. Međutim, ozbiljni partneri uvek žele da ostave određeni prostor za Rusiju, kako bi bili nezavisni od Zapada. Potpuna zavisnost od Zapada, za njih nije poželjna. Drugo, Rusija ima partnere, koji mogu ozbiljno da povećaju kupovinu oružja. Jedan od njih je Islamska Republika Iran, naglašava Vladimir Jesejev.

Iranu je čak i trenutno moguće prodavati sredstva PVO. Aktuelne rezolucije to ne zabranjuju. Postoje i druge zemlje, koje nervira američka spoljna politika i koje ne žele da zavise od SAD u vojno-tehničko sferi. U tom smislu Rusija ima dovoljno mogućnosti da nadoknadi smanjenje izvoza oružja u jedne zemlje na račun povećanja isporuka u druge.

Rusija i Argentina bi u svetlu najnovijih događaja mogle da se odluče za nastavak vojno-tehničke saradnje. Pri tome Rusija može da poveća izvoz oružja u ovu zemlju. Rusija ima određene vrste oružja, za kojim egipatska vojska oseća potrebu, a to su sistemi PVO, oklopna tehnika. Za egipatsko rukovodstvo vrlo je važno da smanji zavisnost od Sjedinjenih Država. I Rusija u određenoj meri, može da bude opcija za Egipat.

Oleg Nehaj,