Zapad reanimira politiku zadržavanja Rusije

Sadržaj i ton najnovijih izjava visokih činovnika iz administracije SAD i sedišta NATO svedoče o tome da Zapad aktivno reanimira strategiju zadržavanja Rusije. Stručnjaci, međutim, smatraju da je vreme za to već propušteno i da će se svi pokušaji Zapada da izoluje Moskvu pretvoriti u nove probleme za njega samog.

Kao jedan od očiglednih dokaza namernog povećanja stepena polemike i njenog premeštanja u režim geopolitičkog sukoba može da posluži nedavna odluka Saveta NATO koji je odobrio paket mera za jačanje bezbednosti istočnoevropskih država alijanse zbog krize u Ukrajini. Kako je po završetku sastanka izjavio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, planovi za odbranu će biti pojačani i ponovo razmotreni. Biće više aviona u vazduhu, brodova na vodi i spremnosti na kopnu. Zasad nije doneta principijelna odluka o lociranju baze NATO u Pribaltici. Međutim, ovaj korak može biti preduzet kasnije, upozorio je Rasmusen.

Još jedan dokaz za reanimaciju strategije zadržavanja Rusije predstavlja trostruka prednost vojske NATO u Evropi u tenkovima i oklopnim mašinama u odnosu na ruske. Zamenik ministra odbrane Anatolije Antonov je istakao da ova činjenica u potpunosti dezavuiše sve zapadne teorije o tome da Rusija navodno preti Ukrajini i Evropi vojnim upadom. Praktično, stvari stoje direktno suprotno. Upravo Severnoatlantska alijansa na evropskoj sceni vojnih dejstava ima moćan potencijal za upad, i vreme je da se sama Rusija zamisli o paritetnom jačanju svoje vojne moći. Govori član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku Aleksandar Mihajlov:

- Stalno smo osećali pritisak Zapada u najrazličitijim oblicima. Pritom treba reći da na Zapadu preovladava teorija zavere čiji zagovornici za sve nedaće krive Rusiju, a ranije su krivili Sovjetski Savez. Posledica je to da stalno pojačavaju antirusku histeriju.

Svaki put kad se zaoštrava međunarodna situacija Zapad optužuje Rusiju za suprotstavljanje svim procesima mirnog regulisanja. Tako je bilo za vreme hladnog rata, to se dešava i sad. Iako, moram pošteno da priznam, mnoge stvari koje se danas dešavaju Rusiji donosi ozdravljenje. U svakom slučaju, pritisak koji se vrši na Rusiju pomaže njenom jačanju.

Čini mi se da se Rusija danas nalazi na uzlaznoj putanji i u tehnološkom smislu, i u smislu resursa. Mnogi procesi koji se danas dešavaju, na kraju krajeva, samo pogoršavaju stanje samog Zapada. Naši zapadni partneri treba da se zaustave, da se istuširaju hladnom vodom i da ocene ono što se dešava.

Sama koncepcija strateškog zadržavanja Rusije (tada još Sovjetskog Saveza) pojavila se 1947. godine i bila je povezana sa spoljašnjom politikom američkog predsednika Harija Trumana. Po ideji, s rapadom SSSR je trebalo nepovratno da ode u prošlost. Svi sadašnji pokušaji da se ona reanimira, po mišljenju profesora Ruske akademije narodne privrede i državne službe pri Predsedniku RF, doktora političkih nauka Vladimira Štola, se ne preduzimaju zbog prevelike pameti:

- To što Obamina administracija danas pokušava da reanimira politiku zadržavanja prema savremenoj Rusiji je, naravno, nonsens. Kad je Rusiji potrebna pomoć, na primer, u rešavanju avganistanskog pitanja, mismo partneri, saveznici. A kad se Amrikancima nešto ne sviđa, mi se pretvaramo u protivnike.

Po mom mišljenju, nikakva politika zadržavanja u pogledu Rusije danas nema nikakvih perspektiva. I Zapad to odlično shvata. Međutim, sad je potrebna retorika, potrebna je agresivna informaciona propaganda protiv Rusije. Jasno je da je ovo vezano za geopolitičke igre oko Ukrajine.

Ali, Rusija danas nije ona zemlja kakva je bila početkom 90-ih godina, koja je plovila nizvodno u skladu sa spoljašnjom politikom SAD. Danas Rusija pokazuje samostalnost. Spremni smo da plaćamo za svoju samostalnost, uključujući i ekonomsku cenu. Savršeno nam je jasno da sve sankcije koje budu primenjene protiv nas imaju određenu cenu. Ali, u društvu postoji sasvim očigledan konsenzus u vezi s ovim pitanjem.

Druga je stvar što politika zadržavanja u ovoj fazi, najverovatnije neće bitno poljuljati moć Rusije, pošto ni na samom Zapadu ne postoji jedinstven stav o ovom pitanju. Zasad je zadržavanje Rusije retorička metoda za domaću upotrebu zapadnih lidera koji na ovaj način pokušavaju da obrazlože pogoršanje makroekonomskih pokazatelja i pad životnog standarda svojih birača.

Sergej Duz,