Južni tok će krenuti u Tursku?

Turska je predložila Rusiji svoju teritoriju za gasovod Južni tok. Ankara namerava da razmatra varijantu postavljanja cevovoda ne na dno Crnog mora, kako je planirano, već preko kopna. Izjava Turske je data u kontekstu obustave pregovora sa Rusijom o normativnom utvrđivanju Južnog toka od strane Evrope. Ovu pauzu je odlučila da iskoristi Ankara.

Turske vlasti se plaše da će kriza u Kijevu stvoriti rizik za isporuke ruskog gasa preko Ukrajine. A to je više od jedne desetine ukupnog gasa koji koristi Turska. Pri tome potražnja za gorivom raste svake godine. Želja Ankare je jasna, kažu eksperti, i turski predlog je dostojan razmatranja, ali tada će postavlja pitanje ograničenja Trećeg energetskog paketa EU, kaže načelnik analitičkog odeljenja upravljačke kompanije Ruski standard Sergej Suverov.

- Za rusku stranu to nije najpovoljnija ponuda. Ako gasovod ide preko morskog dna, njega praktično potpuno kontroliše Gasprom i nalazi se van jurisdikcije EU. Istovremeno, ako cevovod krene preko kopna, Turska kao pridružena zemlja EU, može da prihvati na sebe obaveze u pogledu regulisanja gasovoda od strane EU, tačnije norme trećeg paketa, koje predviđaju ograničavanje vlasništva nad gasovodom. I Turska može da pusti kroz kopneni deo gasovoda ne samo ruski gas, već i gorivo zemalja koje su ruski konkurenti, između ostalog Azerbejdžana ili Turkmenije.

Predlažući svoju varijantu crnomorske deonice Južnog toka, Turska prati svoj interes – mogućnost uvećanja kupovine goriva. Ali pri tome, ne uzimajući u obzir intrese Gasovoda, smatra rukovodilac analitičke uprave Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik. I teško da sada ima vremena za revidiranje projekta.

- Mislim da neće biti rezivije u stranu kopnenog postavljanja gasovoda na teritoriji Turske. Kao prvo, to će pomeriti i rokove realizacije projekta, i praktično čitavu njegovu ekonomiju, i kao što je poznato, već postoje dogovori sa isporučiocima upravo cevi za podvodnu deonicu. Tačnije ovde se postavlja mnoštvo pitanja, kako tehničkih, tako i cenovnih parametara, zato je vrlo problematično menjati maršrutu. Tim pre ako Rusija želi da forsira ovaj projekat i da ga pokrene. Prvi gas u Evropi, prema planovima ruske državne kompanije, treba da se pojavi pred kraj 2015. godine.

Eksperte čudi činjenica da je Turska upravo sada iznela svoj predlog. Jer ranije takvu težnju Ankara nije ispoljavala, kada su se potpisivali međuvladini sporazumi o gasovodu sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. Tim pre što su radovi na izgradnji već započeli u Bugarskoj i Srbiji, na redu je Mađarska. U prvoj fazi kapacitet Južnog toka u prvoj godini će iznositi oko 16 milijardi kubnih metara. A u celini projekat je sračuna na 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Oleg Obuhov,