Poslanik

      Jedan sam od retkih koji je nedavni masovni dolazak naše braće Rusa na odmor u Crnu Goru pohvalio prvenstveno zbog toga što su duž čitavog Primorja vratili gotovo proteranu, izbrisanu i zaboravljenu ćirilicu. Istini za volju, ne treba mnogo Rusa da dođe u Crnu Goru da bi se ocenilo da je reč o masovnom dolasku. Ali, mnogi su sa punim pravom masovni dolazak Rusa hvalili zbog njihove slovenske pravoslavne duše. Međutim, još je veći broj onih koji su u njima videli dobre goste, galantne potrošače, meraklije, gurmane, investitore, potencijalne kupce krševa iznad mora i novoizgrađenih stanova u blizini atraktivnih plaža.

      Dok Rusi nisu stigli u Crnu Goru ćirilicu niste mogli da nađete ni lupom ni svećom od Herceg Novog do Ulcinja. A od kad su stigli Rusi – u Crnoj Gori je vaskrsla i ćirilica!

      Konobari i vlasnici restorana na jadranskoj obali su obdan i obnoć učili osnovne reči ruskog jezika. Jelovnici i vinske karte od tada prve stranice imaju na ruskom. Bilbordovi na svakom koraku po Budvi divno izgledaju sa ruskim ćirilskim slovima. Agencije za turizam i agencije za prodaju nekretnina gotovo da su ruski jezik preuzele kao maternji. O aerodromima i dobrodošlicama na ruskom jeziku da i ne govorimo. U Crnoj Gori se već i nekoliko časopisa redovno štampa na ruskom jeziku. A u Budvi je prošle godine u prvi razred upisano, kako čujem, negde oko 40 dečaka i devojčica iz Rusije.

      Koliko je to što su u Crnu Goru Rusi svojim dolaskom vratili ćirilicu značajno, gotovo epohalno, možda najbolje govori primer jednog narodnog poslanika iz aktuelnog saziva crnogorskog parlamenta. Kao što je red i kao što je poznato, u parlamentarnoj praksi i životu poslanici imaju različite aktivnosti i inicijative. Pored ostalog, imaju pravo da podnose amandmane i da postavljaju poslanička pitanja. Naravno, sve to moraju i da svojeručno potpišu. E, taj jedan narodni poslanik je jednu inicijativu svoje partije potpisao svojim do pola ćiriličnim, a od pola latiničnim potpisom!?!

      Neću ovom prilikom da navodim njegovo ime i prezime. Neću da kažem ni da li je iz vlasti ili je iz opozivije (a možete pretpostaviti). Neću da pišem ni o tome da taj poslanik potiče iz jedne glasovite kuće i dobrog bratstva u Bjelopavlićima. Nema potrebe ni da naglašavam da nijedan njegov predak i nikada, od kad pamte i od kad znaju za sebe, nije pisao latiničnim pismom. A još manje je ime pisao latinicom, a prezime ćirilicom!

      Možda neko, dok čita ove redove, pomišlja da partije imaju poslanike sa različitim nivoom obrazovanja. Na dobrom je tragu, ali ovaj poslanik je odavno završio fakultet.

      I danas dolazimo do paradoksa. Ljudi koji se grobovima svojih predaka kunu u Crnu Goru, njenu istoriju, državnost i tradiciju nisu polatinjeni verom, ali jesu pismom. Čujem da se i ovih dana održavaju seminari sa nastavnicima razredne nastave po osnovnim školama i da im se preporučuje, gotovo naređuje, da što više nastavnih programa obrađuju latiničnim pismom! A Ustav Crne Gore propisuje da su ćirilično i latinično pismo ravnopravni.

      Državne vlasti u Podgorici samo još službene pečate i zvanično službeno glasilo imaju na ćiriličnom pismu. Sve ostalo je polatiničeno. O buticima, firmama, ulicama, tablama, reklamama, bilbordovima, flajerima, magazinima i sličnom da i ne govorimo.

      Proterana i gotovo zaboravljena ćirilica u Podgorici izgleda ne može da vaskrse bez braće Rusa. Zato je važno da oni što pre dođu. Možda će tada dobri narodni poslanik da nauči da svoje ime napiše i ćirilicom. A onda svi, komotno, čak i za vreme velike ekonomske krize možemo da pevamo: „Nas i Rusa trista miliona“. A bez Rusa?