Olovka Pape Franje za Hašima Tačija

Stav Svete stolice prema južnoj srbskoj provinciji u celini su uklapa u formulu Da možda ne.

Jedna od poslednjih izjava Ivana Mrkića na dužnosti ministra inostranih poslova ticala se Vatikana koji ne namerava da priznaje nezavisnost Kosova, bez obzira na to što poslednjih meseci Priština aktivno radi upravo u tom pravcu.

Stav Svete stolice prema južnoj srbskoj provinciji u celini su uklapa u formulu Da možda ne. Na primer, u junu 2008. godine Vatikan je ukazao na ozbiljno ograničavanje prava Srba i skrnavljenje hrišćanskih svetinja u pokrajini, a takođe izjavio da u skorije vreme ne planira da priznaje Kosovo. Istina, 2011. godine jedan od visokih predstavnika Svete stolice na Balkanu obećao je da će su uskoro vratiti na Kosovo sa dobrim vestima, ali do sada ih nije dovezao.

Strogo govreći, Kosovo je za Vatikan već odavno terra missionis, u krajnjoj liniji od kako je Svetu stolicu molio sada već pokojni kosovski lider Ibrahim Rugova. Početkom 2000-ih Rugova, apostolski administrator u Prizrenu Mark Sopi i njegov sekretar Šan Zefi radili su na tome da dokažu pripadnost kosovskih manastira i crkava Albancima, i naravno, činjenicu srpske okupacije. Na opasnost izjava Šana Zefija poput „pod srbskim crkvama leže ruševine albanskih svetinja“ više puta je ukazivala Raško-prizrenska eparhija SPC na čijem čelu je bio tada Episkop Artemije. Razume se, radikalno raspoloženi Albanci takve reči mogli su da prime isključivo kao poziv na delovanje, i između ostalog veliko je pitanje nije li i taj vatikansko-nacionalistički koktel mogao da podgreje osećanja gomile 2004. godine, kada su u toku antisrbskih pogroma bile uništene desetine pravoslavnih objekata.

Nekome će se učiniti kao zanimljiva podudarnost i činjenica da je Apostolska administratura u Prizrenu bila obnovljena odmah posle bombardovanja i kosovskog rata, tačnije 2000. godine, ona se podčinjava direktno Vatikanu i odavno nikakvih veza sa katoličkim rukovodstvom u Beogradu nema. Ipak govoriti o velikom uticaju Vatikana bilo bi preterano, kao što je preterivanje najveća katolička katedrala na Balkanu koja se nalazi na Kosovu sa 2 miliona stanovnika i svega 65 hiljada katolika. Znači, priznanje Kosova bi imalo pre politički značaj. Vatikan se profesionalno bavi velikom politikom, ali uvek pri tome daje znake koji se mogu tumačiti različito, kaže sociolog religije, glavni urednik portala Religija i mediji Aleksandar Ščipkov.

- Došao je u Vatikan Arsenij Jacenjuk: niz zemalja hoće da ukrajinsku vlast priznaju legitimnom. I s njim razgovaraju kao sa predstavnikom ukrajinske države. S druge strane, papa poklanja Jacenjuku olovku. I mada je pri tome on rekao pravilne reči o neophodnosti potpisivanja mira, takav poklon obično daju detetu, tačnije time se demonstrira pogled odozgo nadole. Mnoge zemlje bi htele da vide kako Vatikan priznaje Kosovo, ali Vatikan izbegava odgovor i vodi dvostruku igru: na visokom nivou o priznanju se ne govori, a na licu mesta se ne isključuju mogućnosti. Očigledno je da Sveta stolica ima na Kosovu određene interese, i ona može da prizna samostalnost pokrajine kao odgovor na izvršenje određenih uslova. Kakvih? Ostaje smao da se fantazira...

U stvari, kakvih? Na forumima Hrvatske, gde je katolicizam dominantna religija, ističu: masovna izgradnja novih crkava, plaćanje sveštenika iz državne kase, uključenost u politički život sa svim privilegijama koje iz toga proizlaze.

Kolumnista Fonda strateške kulture Ranko Gojković ipak vidi i druge razloge zašto Vatikan odugovlači sa priznanjem.

- Pitanje zašto Vatikan još uvek ne priznaje Kosovo je više strateško. Njima prosto u ovom trenutku ne odgovara priznavanje nezavisnosti jer time će ugroziti položaj svojih agenata uticaja, kojih nažalost ima i u samoj SPC. U političkom smislu to priznanje Kosova od strane Vatikana će svakako mnogo značiti, ali u nekom duhovnom ili moralnom smislu. Vatikan je na samom Zapadu izgubio ugled i uticaj, on se danas maltene tretira kao jedna jaka politička sila, o čemu govore i njegove izuzetno razvijene veze sa bankarskim i poslovnim svetom.

2008. godine apostolski administrator Prizrena episkop Dode Đerđi govorio je da Katolička crkva, bez obzira na malobrojnost njenih sledbenika, želi da postane na Kosovu „žarište mira“. Mislimo da je to moguće ukoliko Vatikan ne bude hteo da prepisuje istoriju pokrajine i ako bude sačuvao političku neutralnost. U protivnom, zajednički dom o kojem sanja episkop Đerđi neće biti izgrađen.

Timur Blohin,