Cirkus doputovao: London traži novac Ukrajini. Uz famfare i s pompom

U londonu 29. i 30. aprila SAD, Britanija i predstavnici samoproglašene kijevske administracije rešili su gde i kako da traže ukradene u Ukrajini milijarde dolara zapadnih investicija, zajmova i finansijske pomoći. Ovde je bio organizovan Forum povratka aktiva u Ukrajinu.

Konferencija „tragača“ u Londonu čuda je stvar. Finansiste i bankare uvek brine javnost: novac, kao i njihovo traženje, nikada ne voli buku. I londonski susret u tom smislu deluje kao šou, a ne kao ozbiljan posao, smatra poznati ruski politikolog, glavni urednik analitičkog portala Tera Amerika Boris Mežujev.

- Naravno, reč je o formi političkog pritiska. Čini se sasvim neskriven pokušaj da se pokaže da svi koji su protiv Amerike, Evrope, zapadnog izbora – korupcionari su. A svi koji su za njih, to su idejni ljudi. Sve to je čisto propagandna vežba, element onog što se naziva „blaga sila“. Za takve ciljeve figura Janukoviča kao najkorumpiranijeg predsednika Ukrajine deluje vrlo primamljivo iz sasvim jasnih razloga.

23 godine nezavisnosti pokazale su da su se svi bez izuzetka ukrajinski predsednici, premijeri i ministri odlikovali neobičnom sposobnošću da konvertuju vlast u sopstvene milione i milijarde. Ali nova vlast rešila je da sve otpiše na Janukoviča.

Arsenij Jacenjuk uoči londonskog susreta optužio je „režim Janukoviča“ za krađu fantatičnih sumi. Tobože od 2009. do 2013. godine nestalo je 20 milijardi dolara zlatnih rezervi Ukrajine, 37 milijardi zajmova, u ofšor zone bilo je prebačeno 70 milijardi dolara. I ostalo je dugova još za 70 milijardi.

Neki eksperti direktno govore da konferencija u Londonu više podseća na savetovanje „kupaca ukradenih stvari“ o problemu onog što su ukrali njihovi klijenti. Jer SAD, Britanija, Švajcarska, Lihtenštajn i ostali učesnici tražiće sopstveni novac. Sve što su krale generacije ukrajinskih „demokratskih upravitelja“ dolazilo je u Ukrajinu u vidu investicija i zajmova sa Zapada. I odlazilo u zapadne ofšor kompanije, banke i nekretnine.

Sva ova traganja uopšte nisu besplatna. Krajem 90-ih i početkom 2000-ih generalno tužilaštvo je uključilo u traganje za milionima koje je ukrala Julija Timošenko američku kompaniju UNICO, i ona je tražila 12% od nađenog. Nisu našli ništa iz razloga pobede prvog majdana 2005. godine i dolaska na vlast Juščenka.

Ruski eksperti direktno kažu da nova ukrajinska vlast ne treba da se raduje konferenciji, već da se plaši. Zato što ako Zapad ima kompromitujući materijal o Juščenku, o njima ima još veći. A na vlast u Ukrajini posle pseudorevolucije su došli oni koji su na ovoj vlasti već bili, podseća Boris Mežujev.

- Mnoge ličnosti ukrajinske elite ranije su figurirale u krivičnim slučajevima. Među njima je ministar unutrašnjih poslova Arsenij Avakov. Lider Batkivščine, kandidat za predsednika Julija Timošenko više puta je bila optuživana za umešanost u čitav niz korupcionih skandala. Između ostalog vezanih za bivšeg premijera i patrona njenog gasnog biznisa Pavla Lazarenka, koji je sedeo 9 godina u američkom zatvoru. Finansijska sumnjivost ovih ljudi vrlo je dobro poznata Amerikancima. I oni odlično shvataju da ako učine korak u stranu, i njih će stići sudbina Pavla Lazarenka.

Lazarenko je bio zadržan 1999. godine na aerodromu u Njujorku i posle suđenja početkom 2000-ih odsedeo u zatvoru na osnovu optužbe za korupciju i pranje novca. Do sada živi u SAD. On je prisvojio oko 200 miliona dolara. U SAD Lazarenka su ispitali po punom programu i sakupili kompromitujući materijal za sve političare Ukrajine. Posebno je dobro poznavala Lazarenka gasna princeza Julija Timošenko. Upravo zahvaljujući njegovoj protekciji kompanija Timošenko Jedinstveni energetski sistemi Ukrajine dostigla je finansijski procvat krajem 90-ih. A zatim su je optužili za neplaćanje poreza od mnogo milijardi. Uz pomoć ucene na osnovu dosijea Lazarenka SAD mogu mirno da kontrolišu svaki korak Julije Timošenko. Tako da joj pobeda na predsedničkim izborima ne predstoji. Vašington odavno računa na „čokoladnog kralja“ i oslonac Majdana Petra Porošenka.

Andrej Fedjašin,