Pola veka na Taganki

Legendarno moskovsko Pozorište na Taganki obeležava svoju 50-godišnjicu. Specijalno povodom jubileja napravljena je predstava "Taganski front" koji će prvi put biti prikazan na rođendan trupe. Postavka je posvećena tri generacije glumaca Taganke, pre svega tvorcu pozorišta, istaknutom reditelju Juriju Ljubimovu.

Autor i reditelj "Taganskog fronta" je glumac Pozorišta na Taganki sa 20-godišnjim stažem Vladislav Malenko. Najavljujući premijeru, on je rekao:

- Pokušao sam da napravim čisto tagansku predstavu po formi, kako bi se ljudi odjednom setili da postoji stil Taganke, postoji metod Jurija Ljubimova. A šta je to? To je eksperiment, mogućnost da se čuje vreme i poetski, epski preradi u sebi, da se izbaci svoj umetnički doživljaj socijalnog konflikta koji je nagomilan u društvu. Evo šta je Pozorište na Taganki.

Predstava "Taganski front" je zaista puna prepoznatiljivih postupaka Pozorišta na Taganki. Na primer, radnja počinje ne na sceni, već na ulici pred pozirišnim ulazom i nastavlja se u foajeu. Nekada je tako ovde započinjala jedna od čuvenih predstava Jurija Ljubimova – 10 dana koji su potresli svet. I takođe u najboljim tradicijama ljubimovskih predstava, "Taganski front" je poetsko pozorište u kojem je mnogo muzike. Govoreći o tome, muzički rukovodilac trupe Tatjana Žanova podvlači:

- Usmerenje Taganke je totalna poezija i totalna muzika, ja bih tako rekla. Jedno drugo hrani. Tradicija Ljubimova je da se predstava što je moguće bogatije ispuni zvukom. On je smatrao da je zvuk ponekad mnogo izražajniji od reči.

Između ostalog, sa rečima u predstavi "Taganski front" će konkurisati poznati džezer-eksperimentator Sergej Letov i lider kultne rok-grupe DDT Jurij Ševčuk – on je autor muzike za postavku. Njen siže je reklo bi se prost – biografija pozorišta. Samo dubina Pozorišta na Taganki nije bila jednostavna. Uspeh, prepune sale, sveopšta ljubav prema glumcima-idolima, od kojih je glavni zauvek ostao Vladimir Visocki, to je s jedne strane. Sa druge je zatvaranje predstava od stane cenzora sovjetske ideologije, prinudna emigracija Jurija Ljubimova 80-ih godina, zatim njegov povratak u trupu, koja je uspela da se podeli na pola i novi rastanak. Pre tri godine posle konflikta sa glumcima Jurij Ljubimov je otišao iz svog pozorišta.

Naravno, nikakvi konflikti neće izbrisati dostignuća režisera reformatora. Pozorište na Taganki je već upisano zlatnim slovima u rusku pozorišnu istoriju. Jer sredinom 60-ih Ljubimov je stvarao ne prosto trupu, već novu predstavu o pozorištu. To je bilo pozorište ideja, sposobno da istraži socijalne procese i filozofske osnove života, da bude istovremeno kritičar i duhovni nastavnik. Svaka premijera na Taganki je postajala društveni događaj, to je bilo pravo publicističko pozorište. Ali pre svega autorsko, ljubimovsko. U svim postavkama Jurija Ljubimova obavezno se odražavao njegov blistavi um, snažan temperament i oštar osežaj ritma života. Najbolje njegove rediteljske postavke su vezane za klasiku. To je i Boris Godunov po Puškinovoj tragediji, i Zločin i kazna po romanu Dostojevskog, i Šekspirov Hamlet, i Euripidova Medeja. 

Na rođendan Pozorišta na Taganki Jurij Ljubimov planira da bude... u moskovskom Pozorištu Vahtangova, gde će igrati njegova predstava Zli dusi. Ipak glumci se nadaju da će maestro doći kod njih. Kako je rekao Vladislav Malenko, „verujemo u huliganstvo Jurija Petroviča, verujemo da će on tamo sve ostaviti i biti sa nama“.

Olga Bugrova,