Rusija i Kina konačno sklopile ”gasni brak”

Pregovori između ruskog Gasproma i Kineske nacionalne petrohemijske korporacije (CNPC) vodili su se nekoliko godina. I konačno u Šangaju, u prisustvu ruskog predsednika Vladimira Pitina i predsednika Kine Si Đinpinga potpisan je ”gasni ugovor veka”.

Predednik ruskog Gasproma Aleksej Miler odbio je da navede cenu ruskog gasa za Kinu, pozvavši se na komercijalnu tajnu. Ipak saopštio je da će Rusija dobiti od ugovora za gas 400 milijardi dolara za 30 godina. Polazeći od ovih cifara, cena za hiljadu kubnih metara za Kinu iznosi oko 350 dolara.

Ruski gas će krenuti u Kinu 2018. godine. Gasprom će godišnje isporučivati u Kinu 38 milijardi kubnih metara goriva sa mogućnošću kasnijeg uvećanja do 60 milijardi kubnih metara godišnje. Radi porđenja, ukupan obim isporuka ruskog gasa u sve zemlje Evrope ove godine će izneti nešto više od 160 milijardi kubnih metara.

Potpisavši sporazum, Rusija je obezbedila svoju ”gasnu pozadinu”. Ukrajina kao glavni tranziter ruskog gasa u Evropu više puta se odlučivala na ucenu, pokušavajući da dobije ili popust za gas, ili političke prednosti od strane Moskve. Do sada Naftogaz Ukrajine nije platio gasne isporuke za ovu godinu. Njegov dug na današnji dan premašuje 3,5 milijarde dolara. Kao politički instrument pritiska na Moskvu koristi se tranzitni položaj Ukrajine i EU.

Prilikom sklapanja ”gasnog braka” Moskva i Peking su izašli jedan drugome u susret. Rusija je predložila da se proglasi ”poreski odmor”, tačnije da se anulira porez na eksploataciju sirovina za gasna nalazišta koja će isporučivati gas po budućem ugovoru u Kinu. A kineska strana je izjavila spremnost da zamrzne uvozne carine za gas iz Rusije.

Pošto Evropu očigledno brine okret Rusije na Istok, premijer Rusije Dmitrij Medvedev u intervjuu agenciji Blumberg uverio je evropljane da isporuke u Aziju neće se vršiti na račun Evrope. Mi smo pregovarali sa Pekingom već niz godina, i reč je o pravoj, strateškoj saradnji, sračunatoj na niz godina, rekao je Dmitrij Medvedev:

- Veoma držimo do naših evropskih partnera. Trgujemo sa njima već decenijama. To je vrlo važno i vredno tržište i ja želim da to svi shvate. Sa druge strane, ne možemo da isporučujemo naš gas samo na evropsko tržište. Imamo ga dovoljno da isporučujemo na azijsko tržište koje se najbrže razvija u svetu.

Dugoočekivani ugovor sa Pekingom je više nego komercijalni sporazum, smatra načelnik analitičkog odeljenja investicione kompaniej Cerih Kepital Menadžment Nikolaj Podljevskih, to je sporazum o formiranju potpuno nove infrastrukture za eksploataciju i transport gasa:

- Radi se o tome što su isporuke gasa u istočnom pravcu vezane za velike investicione troškove, ogromna ulaganja u izgradnju cevovoda i pumpnih stanica i u osvajanje nalazišta. Takva pitanja se propisuju u ugovoru. To nije samo ugovor za isporuku gasa, već ugovor sa elementima investicionog učešća Kine u razradi nalazišta i postavljanju cevovoda.

Ništa manje važan dogovor za vreme pregovora ruskog i kineskog rukovodioca u Šangaju nije bio ni dogovor o tome da će Rusija i Kina uvećati obim direktnih obračuna u nacionalnim valutama u uzajamnoj trgovini. To će važiti ne samo za trgovinu, već i za investicije i kreditiranje.

Kina u poslednjih nekoliko godina svira prvu violinu u naporima da istisne dolar sa pozicije glavne valute za obračunavanje. Ona odavno poziva na to partnere BRIKS. Kina smatra da korišćenje dolara kao svetske valute za obračunavanje plaćanja energenata pruža SAD previše neosnovanih prednosti. Sporazum Pekinga i Moskve da se postepeno prelazi sa naftnih dolara na ”naftne rublje” ili ”naftni juan” mogu ovaj proces značajno da ubrzaju. I to će omogućiti da se ojača i stabilizuje kurs nacionalnih valuta.

Andrej Fedjašin,