Ukrajinske suze iz škriljaca

Puca se na Slavjansk i Kramatorsk. Bez obzira na pozive da se prestane sa vojnom operacijom, kijevska hunta ne ostavlja na miru gradove na jugoistoku Ukrajine. Primirje ne treba očekivati ni posle predsedničkih izbora 25. maja. Ne radi se tu čak ni o visokoj politici. Sve je mnogo ozbiljnije – to je velika ekonomija transnacionalnih korporacija, koje ne priznaju kompromis, tvrde eksperti.

„Donbas je arena na kojoj su se sukobile demokratska Ukrajina i diktatorska Rusija“. U tom bunilu se, zahvaljujući aktivnom radu zapadnih medija poslednjih meseci, nalazi ne samo evropsko društvo, nego i deo stanovništva Ukrajine. I iza te „zavese halucinacija“ Zapad, a tačnije rečeno – Vašington, pokušava da sakrije prave razloge svoje „brige“ za Ukrajince. A, ti razlozi su mnogo prizemniji, od takozvane demokratije ili ljudskih prava. Oni se mogu definisati bilo kojim sloganom američkih biznismena: „Samo biznis, ništa lično!“.

Šta je to zainteresovalo biznismene na jugoistoku zemlje? Jedan od odgovora: gas iz škriljaca. U martu i aprilu, pre nego što je počela kaznena operacija protiv jugoistoka, „gubernator“ Donjecke oblasti, koga je imenovao Kijev – tajkun Sergej Taruta je javno pozvao da se što pre počne sa eksploatacijom gasa iz škriljaca u Donbasu. A, Rusiju su ukrajinski i zapadni mediji zajedničkim snagama optužili da želi da okupira Donbas, kako bi onemogućila Ukrajinu da dobije vlastiti izvor gasa. Ili, jednostavnije rečeno, da iskoristi nalazišta. To je tradicionalna taktika Vašingtona – optužiti suparnika za to što planiraš ti sam da uradiš, smatra direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

- „Rezerve tradicionalnog gasa u Rusiji su najveće na svetu. Njegova eksploatacija je mnogo jeftinija od eksploatacije gasa iz škriljaca. Rusija ima i zalihe gasa iz škriljaca, samo što niko ne planira da ih koristi. Tako da ideja da Rusija želi ukrajinski gas iz škriljaca, za koji se ne zna ni kakvog je kvaliteta, ni o kojoj se količini radi – može biti samo u glavama političara“.

Logika u tim izjavama političara i „istraživača“ je naopaka. Ako, Rusija, stvarno želi zlo Ukrajini, onda ona treba samo da čeka da počne razrada tih „plantaža škriljaca“, tvrdi potpredsednik Centra za modeliranje strateškog razvoja Grigorij Trofimčuk.

- „Plan je, čini mi se, skovao Zapad kako bi utopio Ukrajinu u tim prljavim potocima škriljaca. I neće biti više te žuto-plave zastave, kojim se ponosi Ukrajina. Donji žuti deo, koji simboliše žitna polja, će postati nešto prljavo-sivo. Po sličnoj šemi je radio i Treći rajh. Kada je Hitler okupirao Ukrajinu, on je planirao da ne celoj teritoriji zasadi koprivu za tehničke potrebe“.

U stvari gas iz škriljaca se dobija eksplozijom. Najpre se buši bunar, onda se u njega sipaju hemikalije kako bi došlo do cepanja škriljaca koji u sebi sadrže gas. Pojavljuje se ogroman broj pukotina iz kojih izlazi gas. A, sve hemikalije koje su ubačene u bunar prodiru u zemlju i ugrožavaju podzemne vode, a to, praktično, znači uništenje ekosistema regiona. Industrija eksploatacije gasa iz škriljaca se 2000-ih godina brzo razvijala. Ipak, uskoro je pretnja od ekološke katastrofe naterala neke zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, da zabrane eksploataciju te vrste goriva. A, u SAD, koje se diče svojim „bumom iz škriljaca“, jača društveni pokret protiv varvarske eksploatacije gasa.

A, tu se pojavio tako dobar poligon – Ukrajina. Dnjeprovsko-Donjecko nalazište, koje se proteže od Černigovske do Luganske oblasti, su odavno primetili predstavnici stranih kompanija. Još 2007. godine englesko-holandska petrohemijska korporacija Shell je tamo obavila prva istraživanja. A, 2010. im se pridružila i Exxon Mobil Corporation – najveća na svetu američka privatna naftna kompanija. U septembru 2011. godine je potpisan sporazum o eksploataciji gasa u Harkovskoj oblasti – na šest licenciranih parcela ukupne površine više od hiljadu kvadratnih kilometara i investicijama u vrednosti od milijardu dolara.

Slika je postala još jasnija kada su se na ringu pojavili i učesnici podele „kolača od škriljaca“. Na mesto člana saveta direktora ukrajinske gasne kompanije „Burisma Holdings“ je imenovan Hanter Bajden, mlađi sin potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Odmah posle posete poslednjeg Ukrajini, kijevski režim je počeo kaznenu operaciju protiv Donbasa. Kompanija ima dozvolu za razradu nalazišta gasa iz škriljaca u Karpatskom, Azovsko-Kubanskom i Dnjeprovsko-Donjeckom bazenu (upravo oko tog Slavjanska i Kramatorska). Svoj komad kolača je dobio još jedan visoki činovnik SAD Devon Arčer – porodični prijatelj državnog sekretara Džona Kerija. Društvo im pravi i bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvasnjevski.

Naravno, ne treba zaboraviti ni političke motive. Jer, kontrola ukrajinskog gasa iz škriljaca je sredstvo pritiska na Rusiju na svetskom tržištu gasa. Vašington se sprema da preuzme kontrolu nad nalazištima u Donbasu, kako bi „odvezao“ Evropu od ruskog gasa. Time i smanjiti uticaj Moskve na Brisel, a usput napraviti ekološku „rupu“ kod ruske granice.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut