Evropska unija bira parlamentski Vavilon

Skoro 400 miliona evropskih birača učestvuje u četvorodnevnom izbornom maratonu za Evropskih parlament. On će se završiti 25. maja, kada će se i objaviti imena 751. poslanika evropskog parlamentskog Vavilona.

Obično se izbori u evropski parlament održavaju u leto. Ali, ove godine je odlučeno da se održe u proleće, kako bi bio što veći odziv birača i kako onda ne bi gledali u rezultate izbora kao u „iskrivljeno ogledalo“. Prema svim prognozama, desničarski i levičarski radikali će znatno povećati svoje prisustvo u parlamentu.

Evropska unija je ove izbore organizovala sa teškim sindromom krize evropskog identiteta i gubitkom ideala evropskih integracija. Desničarski i levičarski radikali od Lisabona do Varšave i od Londona do Rima govore biračima protiv evropske birokratije, evropskih banaka, evropskog proširenja, evropskih imigracija, evropskog duga i evropskog rukovodstva u Briselu.

Niko ne govori da su Evropljani u uslovima poslednjih nevolja i krize 2008. godine izgubili razum i da su spremni da u parlament EU dovedu totalne ultra svih boja. Ali, prema podacima poslednje predizborna evropske ankete, koju je organizovala grupa PollWatch, desničarski i levičarski radikali će po broju poslanika izbiti na treće mesto. To se još nikada nije dogodilo. Prvo mesto (217 mandata) anketa prognozira konzervativnoj frakciji Evropske narodne partije, a drugo levici centra Socijaldemokratskoj grupi (201 mandat). Kao barometar opšteevropskog nezadovoljstva „odraslim“ partijama EU izbori će izgleda bili vrlo interesantni.

Evropski birači su jako razočarani u sve partije centra zbog finansijske i ekonomske krize, koja je počela 2008. godine i još nije prevaziđena, smatra ekspert IMEMO RAN Jurij Kvašin:

- Te partije centra asociraju ljude na nepopularne neoliberalne reforme ekonomske reforme, smanjenje budžetskih troškova, s radikalnim padom standarda, u svakom slučaju u južnim državama EU. U takvoj situaciji je velika težnja da se kazne sve partije centra.

Evropa se već istovremeno naginje i udesno i ulevo, i to, naravno, nije slučajno, već na duže staze, smatra direktor Centra za kompleksna evropska i međunarodna istraživanja ruske Visoke ekonomske škole Timofej Bordačov:

- Polarizacija političkog života Evrope, jačanje ultradesnice i ultralevice – to je tendencija sa prilično dugoročnim karakterom. Ona nije počela juče, a trajaće jako dugo. To je zbog toga što tradicionalna evropska elita, kako je pokazala ekonomska kriza, nije u stanju da garantuje stabilnost i blagostanje građana EU.

Nacionalna istraživanja pokazuju da bi glavni predstavnik desničarskih radikala u Evropskom parlamentu mogao biti francuski „Nacionalni front“ načelu sa Mari Le Pen. I ako se oko njega ujedine nacionalističke partije, kao što su britanska UKIP, austrijska „Partija slobode“, nemački evroskeptici iz „Alternative za Nemačku“, radikali Belgije, Holandije, Danske i dr., onda će oni i napraviti „treću desnu snagu“ u Strazburu.

A, šta se još moglo očekivati kada je Evropa u poslednjih 40 godina već dva puta menjala svoju „ideološku orijentaciju“ i osnove integracije. Negde do 70-h godina ona se pridržavala asimilacionog modela i pokušavala da evropeizira sve koji su stizali u Stari svet. Nije uspelo. Od početka 1980-h počeo je da se praktikuje multikulturalizam. Ili šema paralelnog postojanja kultura i tradicija radi njihovog uzajamnog prožimanja i obogaćivanja. Ali, muslimanski blok imigranata nije bio zainteresovan da izlazi iz samoizolacije. I u oktobru 2010. godine kancler Nemačke Angela Merkel je skoro zvanično objavila da je multikulturalizam mrtav. Predsednik EU Manuel Barozo, koji uskoro napušta to mesto, je ove godine objavio „traganje za dušom“ u Evropi. Ali, teško da će on uspeti da to uradi do jeseni, kad se u potpunosti menja rukovodstvo EU u Briselu.

Najverovatnije skretanje udesno u Strazburu još uvek nije početak svih nevolja evropske birokratije i pravih gazda Evropske unije – Berlina i Pariza. Ovogodišnji izbori su posebni. To su prvi izbori posle Lisabonskog sporazuma – novog Ustava EU 2009. godine. On proširuje ingerencije evropskog parlamenta i daje mu pravo da imenuje ili ne imenuje predsednika Evropske komisije – premijera EU. Na jesen sa tog mesta odlazi Portugalac Barozo, koga skoro niko ne voli. Evropski poslanici su već na njegovo mesto predložili sadašnjeg predsednika parlamenta, socijalistu Martina Šulca, ili bivšeg premijera Luksemburga i šefa Evropske grupe Žan Kloda Junkera. Ranije su kandidata za to najvažnije mesto birali u poverenju Berlin i Pariz.

Andrej Fedjašin,