Ništa lično, samo biznis

Gasna epopeja se nastavlja. To je pesma bez kraja i početka. A pitanje nije samo ekonomsko, već i naravno političko. Premijer, kojeg je postavila Vrhovna Rada Ukrajine, Arsenij Jacenjuk je na sastanku sa šefom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozu izjavio da su kijevske vlasti spremne da plate dug za ruski gas.

Zvuči, čini se, prilično konstruktivno. Ali, on je tu još i dodao: po staroj ceni od 268 dolara za hiljadu kubika. Jacenjuk je zapretio da će Ukrajina predati slučaj pred Stokholmski sud, ako Rusija ne reguliše pitanje prema tržišnim uslovima. U Kijevu su, očigledno, nešto pogrešno shvatili. Gas Ukrajini ne isporučuje Brisel, već Gasprom, koji upravo i jeste subjekt pregovora. Šta su ovde tačno tržišni uslovi, nije najjasnije. Ako se preračunaju razni popusti na gas i preference, koje je omogućavala Rusija Kijevu tokom dugog perioda, čemu onda ovde tržište? Rusija je pomagala partneru i prijateljskoj državi, koja nije zapravo shvatala i cenila sve ove korake. Sadašnji dug Ukrajine je odavno viši od 3 milijarde. A ako govorimo o tržištu, onda upravo države sa razvijenom tržišnom ekonomijom plaćaju prema računima. A sadašnja cena, iako se ona nikako ne dopada Kijevu, rezultat je ugovora koji je na snazi. Vidimo da ukrajinski premijer smatra da tršižte isključuje ugovornu bazu odnosa ili obrnuto. Tu ekonomsku logiku, zaista, teško je razumeti. Ali, postoji i druga logika- politička. Banalno ucenjivati Moskvu u pozadini podrške koju Kijevu pruža evropska ekipa, Kijev ovde igra na proverene metode, nikkavih iznenđenja nema.

A ovde, čini se, Moskva nije u stanju da se miri sa sadašnjim stanjem. Ona jednostavno ne može da bude sponzor nelegitimnog režima, a osim toga, želi da dobije novac za isporučenu robu.U vezi sa ovim, trebalo bi pomenuti slučaj kada su Džen Psaki, predstavnicu Stejt departmenta pitali šta ona tako loše vidi u tome što Rusija traži novac za ono što je prodala Ukrajini? Psaki bukvalno nije znala kako da okrene, formuliše svoju nameru da bez obzira na sve ipak optuži Moskvu za nekakve mitske mahinacije.

U vezi sa vojnim raspoloženjem Kijeva i njegovom principijelnom željom da živi na tuđi račun, Rusija veoma logično očekuje od juna da dobije pretplatu za isporučeni gas. Naravno, ostaje nejasno, kako će Kijev platiti zaostali dug. Ono što se može pretpostaviti je da će Kijev izgubiti u Stokholmu. Evropljani nemaju razlog da još jednom podriju svoju reputaciju, donoseći protivpravnu odluku u odnosu na Gasprom.

Ilioja Harlamov,