Lažni podaci o banci moraće se nadoknaditi

Širenje lažnih informacija o bankama u Rusiji preti autorima kleveta velikim novčanim kaznama. Odgovarajući nacrt zakona je već prošao prvo čitanje u Državnoj dumi RF. Međutim, neće se blokirati sajti ili se obustavlja delatnost medija, koji objavljuju neverodostojne informacije – za to je potrebna sudska odluka.

Finansije su veoma osetljiva sfera u svim zemljama. Rusija nije izuzetak. Čim nastanu glasine da neki bank ima probleme, kad stanovništvo vadi odande svoj novac. U jesen 2013. godine to se desilo podmoskovskoj banci Preporod. Nekoliko klijenata je dobilo spam-informacije na telefon da će ova kreditna organizacija uskoro izgubiti licencu. Ta se vest odmah proširila na Internetu, dospela u TV vesti, te su gomile ulagača požurile u filijale banke da bi izvadile svoj novac. Rukovodstvo banke i predstavnici Centralne banke demantovali su te informacije, ali panika nije odmah prestala. Usled toga banka Preporod je izgubila desetine miliona rubalja, pored toga je imala nerealizovane projekte, izgubljene klijente, potkopani renome. Crna PR -kamapanja je izvršena uspešno, - konstatovali su eksperti, pruživši islednim organima pravo da traže izvršioce i naručioce te akcije.

Nacrt zakona, koji predviđa administrativne kazne za potkopavanje renomea finansijsko-kreditnih organizacija mora da zaštiti poštene banke od konkurenata i huliganskih ispada hakera. Autori tog dokumenta su predložili da klevetnicima naplate krupne novčane kazne: 1 milion rubalja (30 hiljada dolara) pravnim licima, 50 hiljada rubalja (1,5 hilj. dolara) ljudima na položaju, 5 hiljada rubalja (150 dol.) fizičkim licima za svake neverodostojne informacije o bankama. I to, nije važno, gde su one iznete: na radio ili TV talasima, Internetu ili sastancima građana.

Eksperti i parlamentarci su sa oduševljenjem prihvatili ovaj nacrt zakona. Sporove je izazvala samo mera odgovornosti. Između ostalih, predsednik Saveta Udruženja regionalnih banki Aleksandar Muričev smatra da za laži, koje su prouzrokovale velike posledice, bankrotiranje banke, potrebno je uvesti krivičnu odgovornost.

Ako je to vodilo bitnim gubicima u ekonomiji konkretne finansijsko-kreditne ustanove, ako je postradao savesni učesnik tržišta - o tome mora da bude procena Centralne banke; za to treba uvesti ozbiljnu odgovornost. Pre svega, svakako, materijalnu. Međutim, ako je širenje lažnih podataka vodilo opširnim finansijskim i autoritativnim gubicima i paničnom raspoloženju stanovništva, tu mora da bude krivična odgovornost, - ubeđen je ekspert.

Međutim, zatvaranje sajta pre sudske odluke, kao i delatnosti medija, koji su objavili lažne informacije o bankama, poslanici Državne dume su odbili, jer to protivreči zakonu o slobodi govora u Rusiji. Danas u Rusiji je moguće vansudski blokirati medije, koji šire informacije, povezane sa ekstremizmom, drogom, dečijim porno. Opasnost za finansijsko balgostanje ne može da se izjednači sa dirktnom opasnošću po život i zdravlje, - istakli su poslanici, te dali nalog da se pripreme amandmani za nacrt zakona.

Tatjana Tabunova,