Vojni aspekt zbližavanja Rusije i Kine

Poseta Vladimira Putina Kini uglavnom je privukla pažnju sa ekonomskog aspekta – potpisan je čitav niz sporazuma koji otvaraju novu etapu u ekonomskoj saradnji naših zemalja (to je zaista strateški važan sporazum, koji obezbeđuje našu saradnju na decenije unapred). Međutim, u senci ugovora o gasu ostao je ne manje važan aspekt zbližavanja Rusije i Kine. A taj aspekt će uticati na celokupnu svetsku politiku ništa manje od ekonomskog aspekta rusko-kineskih odnosa.
 

Poseta ruskog Predsednika organizovana je uoči trećih po redu zajedničkih širokih vojno-morskih vežbi “Pomorska saradnja 2014”. Njihova aktivna faza protiče od 22-25. maja. Međutim, da bi se naglasila višestrana priroda rusko-kineske saradnje, Vladimir Putin i Predsednik NRK Ksi Đinping su ovim vežbama dali formalni start. Na jeziku svetske (a posebno istočne) diplomatije, takav korak nedvosmisleno aludira na zajedničke interese Rusije i Kine u oblasti regionalne i svetske bezbednosti.
 

Napominjemo da su još prve vežbe “Pomorska saradnja 2013” postale neprijatno iznenađenje za SAD i Japan - njihovog bliskog vojnog saradnika u regionu. Iako vežbe zvanično nisu uperene ni protiv jedne konkretne zemlje, zadaci koji su vršeni tokom vežbi ne ostavljaju sumnju koga Rusija i Kina smatraju glavnim zajedničkim neprijateljem. U svetu nema tako mnogo zemalja koje pored moćnih pomorskih snaga imaju još i palubnu avijaciju. A tokom vežbi praktikovana su zajednička dejstva upravo protiv takvog protivnika.
 

U ovim manevrima, od strane Tihookeanske flote učestvuje Gardijska raketna krstarica «Varяg», veliki protivpodmornički brod «Admiral Panteleev», veliki desantni brod «Admiral Nevelьskoй», razarač «Bыstrый», tanker «Ilim» i remorker «Kalar». Za upravljanje grupacijom brodova dvaju zemalja na vojno-pomorskoj baziUsun počeo je sa radom zajednički štab. Praktično već nekoliko godina u Kini deluje kontakt-grupa odgovorna za zajedničko delovanje vojno-pomorskih snaga Rusije i Kine. Ona je stvorena kako bi ruski vojni brodovi mogli popuniti zalihe i obsluživati se u kineskim lukama i bazama, podržavati vezu i razmenjivati podatke sa snagama kineske flote. Trenutno sedište vežbi nalazi se na njenoj bazi. No, sada već na zadatku upravljanja ujedinjenom grupacijom, u rešavanju borbene obuke misije. To jest, u suštini se radi o ne prosto jednokratnim, mada redovnim događajima. Radi se o pripremi upravljačkih struktura oružanih snaga za zajednička dejstva, sa pogledom na dugoročnu perspektivu. Kapetan I klase Sergej Sinjko je za vreme ovih vežbi u poziciji zamenika Načelnika “Štaba objedinjenog rukovođenja”.
 

O tome koje ukupne ciljeve na moru i koje zajednički interese u svetu imaju Rusija i Kina, nešto ćemo reći odvojeno.
 

U ovom trenutku Rusija i Kina su suočene sa veoma aktivnim koracima SAD i njenih saveznika, usmerenih na sprečavanje rasta Zapadu alternativnih centara ekonomskog i političkog uticaja.
 

U slučaju Rusije – preduzimaju se pokušaji diskreditacije postepeno stvaranog pozitivnog lika naše zemlje. Ova slika se stvarala usled fer pogleda na međunarodne probleme i zaštitu tradicionalnih vrednosti u unutrašnjoj politici. U poslednje vreme upravo je Rusija nanela nekoliko rušilačkih udara po temeljima zapadne dominacije u svetu. Nepokolebiv i dosledan stav po pitanju Sirije naterao je ceo svet da posumnja u dobre namere Zapada na svetskoj areni, u njegovu čestitost, a što je najvažnije – i sumnju u svemoć Zapada i kontinuirani uspeh u njegovim zalaganjima. Istorija sa Edvardom Snoudenom pokolebala je mit o slobodi zapadnog društva. Dosledna zaštita prava tradicionalne porodice i braka izazvala je simpatije svih normalnih stanovnika zapadnih zemalja koji su se suočili sa agresivnim nametanjem netradicionalnog morala i načina života od strane svojih vlada. I na kraju, Olimpijada koja je kod nas održana, pokazala je čitavom svetu da u Rusiji žive otvoreni i dobronamerni ljudi kojih se ne treba plašiti niti ih učiti kako da “pravilno žive”. Sve ovo je podrovalo same temelje moralne superiornosti Zapada nad ostatkom sveta, koji su sve do sada služili kao opravdanje za njegovo mešanje u unutrašnje stvari drugih zemalja i društava.
 

Pozitivan imidž Rusije i aktivna pozicija u međunarodnim poslovima utiče na našu stranu u integracionim procesima, alternativnim zapadnim i uvlači susedne i udaljene zemlje u našu ekonomsku i političku sferu privlačenja. Ti napori Rusije podrivaju sistem globalne dominacije SAD i Zapada. Za njih je životno važno da prekinu ovaj proces putem ekonomske i političke izolacije Rusije. Međutim, to je nemoguće učiniti bez rušenja nastale slike o licu naše zemlje. A takođe i početi aktivan vojni pritisak  (čak ne primenu, nego pretnju primene sile) nije moguće bez adekvatnog opravdanja ovakvih koraka.
 

U svojstvu instrumenta diskreditacije Rusije sada služi veštački zagrejani i raspirivani sukob u bivšoj Ukrajini. SAD i njeni evropski sateliti veoma cinično stavljaju akcenat na činjenicu da Rusija ne može ostati po strani od tog konflikta, koji je isprovociran na teritoriji koja je veštački otrgnuta od nje. Računalo se na ishitrenu i nepromišljenju reakciju Rusije. Međutim, u ovom trenutku je ceo informativni tok koji je stvarao sliku Rusije kao agresivne zemlje koja predstavlja opasnost po svoje susede -  iza sebe ostavio samo pustoš kad su u pitanju realne činjenice. Praktično svaki detalj antiruske propagande na Zapadu ne može izdržati ni kritiku, ni banalnu proveru činjenica dostupnih čak i običnim laicima. Pošto smo uspeli da izbegnemo predviđanu reakciju, to će u perspektivi dovesti do isto takvog neuspeha informativno-propagandne mašinerije Zapada kakvu su doživeli i u Sirijskom konfliktu, koji je gurnut u senku usled bujice novih događanja.
 

Međutim, to ne znači da će Zapad odustati od borbe i spokojno priznati svoj poraz. Mi smo se praktično već našli u stanju novog hladnog rata – duge i sveobuhvatne konfrontacije sa Zapadom. I u ovom sukobu nama su neophodni saveznici. Saveznici ne samo informacioni i ne toliko sposobni da se suprotstave ekonomskoj izolaciji Rusije. Pošto će suprotstavljanje biti sveobuhvatno – to će i vojna komponenta imati sve veći značaj. I na vojni pritisak Zapada mi moramo odgovoriti našim vojnim pritiskom. I naši saveznici moraju imati ne samo svoj sopstveni vojni potencijal, nego i dosta motivacije za izgradnju sa nama zajedničke vojne bezbednosti. Ovde, u zbližavanju sa Kinom, nas podstiču minimalne bilateralne nesuglasice i zajednički protivnik. Spoljnopolitički koraci Rusije i Kine već odavno nose usaglašeni karakter. A da tražimo još tešnju vojnu saradnju i nas i Kinu teraju objektivne okolnosti u vidu narastajućih napora Zapada na zadržavanju razvoja obe države.

SAD ne preduzimaju protiv Kine tako otvorene neprijateljske korake kao protiv Rusije. Međutim, ti koraci nisu ništa manje neprijateljski i ništa manje opasni. SAD pokušavaju da destabilizuju situaciju u onim zemljama od kojih zavisi uvoz sirovina u Kinu i koje igraju ključnu ulogu u spoljnoj trgovini Kine. Pre svega govorimo o Pakistanu i Mjanmaru. Sjedinjene Države takođe snažno podržavaju opasnost od oružanih sukoba u regionu, na primer, stalno provocirajući Severnu Koreju. SAD ništa manje aktivno ne podržavaju i zemlje koje imaju teritorijalne sporove sa Kinom (Japan, Vijetnam, Južna Koreja). Amerikanci odlično shvataju da upadaju u sferu životnih interesa i strateške bezbednosti Kine koja je veoma osetljiva na pouzdanost svojih trgovačkih puteva. Mi smo detaljno pisali o tome da SAD veoma ozbiljno planiraju mogućnost morske blokade Kine (prirodno, opravdanu nekakvim vojnim konfliktom u regionu). Zbog toga je Kini, isto kao i nama, neophodan saveznik koji ima značajan vojni potencijal. A Rusije je pored toga sposobna da kompenzuje blokadu Kine u drugim pravcima, postajući kako pouzdan isporučilac sirovina, tako i pouzdan transportni koridor. Rusija ima mogućnost povezivanja istočne i zapadne hemisfere, kako po suvom tako i po moru – uz pomoć Severnog morskog puta. I potpisani rusko-kineski sporazum upravo govori o tom uzajamno-strateškom interesu.
 

To što je aktivno zajedničko uzajamno dejstvo Rusije i Kine počelo sa njihovim flotama, u vojnom smislu ne predstavlja nikakvu slučajnost. Kini je dosta teško da sama obezbedi bezbednost morskih transportnih puteva. Rusiji je dosta teško da sama vrši odgovarajući vojni pritisak na SAD u Tihom okeanu. Pored toga, nama je otežano da prenosimo svoju vojnu pretnju bliže teritoriji SAD, pošto, za razliku od Amerikanaca, mi nemamo sistem udaljenih vojnih baza. I ovde nam je Kina pružila svoju nevidljivu, ali neprocenjivu diplomatsku pomoć, zbog svojih širokih diplomatskih veza u Južnoj Americi.
 

Još prošle jeseni, za vreme vežbi ruskih strateških nuklearnih snaga, dva raketna bombardera Tu-160, kao i podmorničke snage Ruske flote stigli su u “prijateljsku posetu” nebu i vodama Meksičkog zaliva. Pritom je natakanje goriva i privremena baza Tu-160 bila u Venecueli i Nikaragvi. Uzgred, Kina i Rusija planiraju izgradnju u Nikaragvi objekata novog transokeanskog kanala, koji će postati alternativa Panamskom. Biće to strateška arterija za Kinu, koja će zahtevati obezbeđenje bezbednosti i stalnog prisustva vojno-pomorskih snaga Kine, i uopšte nije slučajno da je ovih dana Sergej Lavrov najavio pojavu tačaka za materijalno-tehničko održavanje naše Vojno-Morske Flote (VMF) u zemljama Južne Amerike. Ako SAD smatraju da je moguće da jačaju svoje vojno prisustvo na našim granicama, onda ne treba da se čude prisustvu naše vojne sile pored svojih granica. Pošto Rusiju stavljaju pred svršen čin novog Hladnog rata, onda bi trebalo da se setimo reči Sergeja Gorgijeviča Gorškova, vodećeg komandira Sovjetske VMF, koje je napisao u svom kapitalnom delu “Pomorska moć države”:
 

“Jedini vid Oružanih Snaga koji je sposoban da aktivno podržava našu politiku u Hladnom ratu mirnog vremena – jeste flota”.

Autor: Aleksandar Gorbenko