Evroskeptici se spremaju da "naprave bal" u EU: Da li su Srbi za to spremni?

Izbori za Evropski parlament koji su karakteristični iz više aspekata, predstavljaju završetak bučnog izbornog proleća – koje je počelo sa Srbijom. A ako ovome dodamo i biračko dejstvo u Ukrajini, mozaik glasanja će biti još koloritniji i umnogome paradoksalan, no ipak je u stanju da odredi glavne pravce evropske politike nekoliko godina unapred. I upravo bi političari i građani Srbije trebali u prvom redu da osmotre nove realnosti koje se pojavljuju pred našim očima.

Glavni pobednik parlamentarnih izbora u EU postao je jedan subjekt svetske politike, a to je “kolektivni euroskeptik”. Nametljiva težnja određenih krugova u EU da po svaku cenu odvoji Ukrajinu od Rusije, pred našim očima podriva ionako krhke temelje opšteevropske ekonomske i političke stabilnosti. Ta okolnost postala je jedan od glavnih faktora uspeha nacionalističkih izolacionističkih snaga na izborima za Evropski parlament. Međutim, upravo organi vlasti EU formirani u rezultatu ovih izbora moraće neposredno da se suoče sa “trivijalnošću” ukrajinske krize, koju su stvorili njihovi prethodnici.

Ubedljiv uspeh milijardera Petra Porošenka u prvom izbornom krugu u Ukrajini, skupa sa značajnim jačanjem u evropskom parlamentu krajnje desničarskih i evroskeptičkih snaga, kreiraju novi raspored kako u samoj EU, tako i po liniji uzajamnih odnosa Brisela, Kijeva i Moskve. Ako je na ukrajinskoj političkoj sceni došlo do određene konsolidacije ne toliko oko političara, koliko oko predstavnika uspešnih poslovnih krugova – to će u novom sazivu Evropskog parlamenta doći do jačanja unutrašnje konfrontacije. Ova okolnost objektivno slabi efikasnost politike Brisela, pa tako i po pitanju Ukrajine.

“Evropska politika se od današnjeg dana promenila” – sugeriše Doru Frantesku, politički direktor posmatračke misije VoteWatchEuropeu Briselu. Sličnu izjavu, po “svežem tragu”, dao je rano jutrom u ponedeljak 16. maja i odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo: “Za nas je nastupio trenutak da sednemo svi zajedno kako bi odredili kuda dalje treba da krene EU. Oni koji pribegavaju protestnom glasanju ili uopšte nisu glasali, treba da dobiju odgovor u vidu političkih mera radi ekonomskog rasta, stvaranja novih radnih mesta posredstvom istinski demokratskih debata”.

Barozo je pozvao evropske lidere različitih nivoa da uzmu u obzir rezultate izbora za Evropski parlament i da se ti rezultati “odraze” i u njihovoj delatnosti. A već premijer  Francuske Manuel Vals otvoreno je rezultate evroizbora, a posebno francuskog “Nacionalnog fronta”, nazvao “političkim zemljotresom”.

U čemu se sastoji glavna opasnost novog rasporeda snaga u Evropskom parlamentu za birokratiju iz Brisela i tu samu Evropsku komisiju? Uprkos činjenici da su tradicionalisti zajedno sa konzervativcima i socijal-demokratama dobili ukupno 70% glasova, uloga takozvane “zlatne akcije” može uticati na evroskeptike i krajnje desničare. Među njima je francuski “Nacionalni front” Mari Le Pen dobio uspeh bez presedana (preliminarno dobila 25%) i Partija nezavisnosti Najdžela Faradža iz Velike Britanije (oko 28%). Obe partije su prvi put u istoriji pretekle sve tradicionalne nacionalne partije. Međutim, spisak zemalja gde su evroskeptici ozbiljno stesnili “tradicionaliste”, ne ograničava se na Francusku i Veliku Britaniju. U Nemačkoj je “Alternativa za Germaniju” dobila 7% glasova, više nego što je osvojila na parlamentarnim izborima 2013. godine. U Italiji su evroskeptici iz “Pokreta pet zvezdica” zauzeli drugo mesto sa 22% glasova. Nacionalistička Austrijska Partija slobode osvojila je treće mesto u zemlji sa 19,5%, duplo uveličavši predstavništvo u Evropskom parlamentu. A u Grčkoj je levo-radikalna partija koalicije SIRIZ zauzela prvo mesto sa 26% glasova, pretekavši i “Novu demokratiju” i socijaliste iz PASOK-a. Ako ovome dodamo i 9% glasova za krajnje desnu partiju “Zlatna zora” – ispada da je više od trećine grčkih birača indikativno otkazalo poverenje tradicionalnom partijsko-blokovskom sistemu.

Treba imati u vidu da je završetak izbora za Evropski parlament – samo prvi korak na putu obnove organa EU. Predstoji žestoka borba za jedno od ključnih mesta izvršne vlasti – za mesto predsednika Evropske komisije, koje je od 2004. godine u dva mandata vršio Portugalac Barozo. Promenjeni raspored snaga u Evropskom parlamentu omogućiće i Evropskoj narodnoj partiji i socijalistima da jedni drugima blokiraju kandidaturu, što objektivno slabi poziciju dva glavna pretendenta – bivšeg premijera Luksemburga, eks predsednika Evrogrupe, “narodnjaka” Žan- Kloda Junkera i predsednika sadašnjeg Evroparlamenta socijal-demokrate Martina Šulca.

Sudeći po dostupnim informacijama, mogli bi reći da ovaj ćorsokak pre svega odgovara Nemačkoj. Ukoliko kandidature Junkera i Šulca budu uzajamno blokirane – biće potreban treći kandidat. Prema raspoloživim informacijama to treće lice može biti kreatura Berlina, koji teži da pod svoju kontrolu preuzme Evrokomisiju kao ključni organ izvršne vlasti, koja je između ostalog nadležna i za finansijksa pitanja. Nije tajna da ključna linija suprotstavljenosti u današnjoj EU prolazi linijom između Berlina i Evropske centralne banke. Nemački talac na čelu Evropske komisije omogućio bi vlastima i poslovnim krugovima u Nemačkoj da radikalno promene odnos snaga u svoju korist.

Pored toga važno je istaći da izbori za Evropski parlament tradicionalno predstavljaju merilo raspoloženja unutar ove ili one zemlje. I ukoliko za “Nacionalni front” glasa četvrtina glasača na narednim opštim izborima u Francuskoj, a za Partiju nezavisnosti Velike Britanije glasa trećina učesnika na izborima za britanski parlament – to će za teoriju i praksu evrointegracija imati još dramatičnije posledice. “Šta će uraditi britanski premijer Kameron ako Faradž dobije svaki treći glas? On će tada morati da promeni svoju politiku” – konstatuje Gert Vilders, lider Holanske partije slobode.

Da li EU zahvaćena ovakvim raspoloženjima može rešiti takve uistinu važne probleme kao što su stabilizacija prilika u Ukrajini, oporavak partnerstva sa Rusijom i izgradnja koheretne politike na Balkanu? Veoma teško. U svakom slučaju, anketa rejting agencijeFitchje pokazala da 80% vodećih svetskih stručnjaka smatra da će situacija u Ukrajini ostati visokorizična za evropsko tržište tokom sledećih 12 meseci. Tako da su glavne eurobitke tek pred nama.

Autor: Petar Iskenderov