Tajne Protokola sionskih mudraca

Poznati italijanski pisac Umberto Eko je u romanu «Praško groblje» izložio svoju verziju nastanka «Protokola sionskih mudraca». Po mišljenju pisca, u osnovi brošure se nalazi pamflet Morisa Žolija, koji je sa svoje strane, ukrao ideje iz romana Ežena Sija «Tajne jednog naroda» i «Pariske tajne». A sam masonski program, koji je Si pripisao jezuitima, nije smislio niko drugi do Aleksandar Dima. Kako je sve zapravo bilo?

Devedesetih godina 19. veka u arhivima ministarstva unutrašnjih poslova Ruskog carstva nakupilo se mnoštvo referata i materijala o «jevrejskoj zaveri». Rukovodioci koji su sve snažniji antisemitski pokret želeli da iskoriste u svoje ciljeve napisali su izmišljeni dokument koji bi na jeziku razumljivom širokim masama, pokazao vodeću ulogu «svetskog jevrejstva» u revolucionarnom pokretu u Rusiji i diskreditovao parole opozicionih partija. Tako se rodila ideja o stvaranju mistifikacije.

Francuski istoričar Pjer Tagief smatra da autori Protokola uopšte nisu nameravali da stvore globalni mit HH veka. Njihov zadatak je bio mnogo skromniji. Falsifikatori su hteli da diskredituju svaki pokušaj modernizacije Ruske carevine prikazavši je kao «jevrejski projekat». Praktično, Protokoli su bili instrument, koji je trebalo da ubedi cara da se izbavi ministra finansija Sergeja Vitea. Tek posle 1917. godine tekst protokola je počeo ozbiljno da se doživljava kao ideja o svetskoj jevrejskoj zaveri.

Operacija na izradi «Protokola sionskih mudraca» je obavljena uz poštovanje svih pravila konspiracije; niko od izvršilaca nije otkrio tajnu. Međutim, ruski politički radnici J.Deljevski, V.Burcev i P.Miljukov, koji su se bavili istraživanjem falsifikata, uspeli su da otkriju niz činjenica vezanih za stvaranje «Protokola sionskih mudraca».

Inicijator stvaranja «Protokola sionskih mudraca» verovatno je bio S.Račkovski, veliki majstor za političke provokacije. Neposrednim autorom «Protokola sionskih mudraca» smatra se M.Golovinski, profesionalni književnik koji se po zadatku tajne službe bavio praćenjem ruskih emigranata u Parizu. Novinar I.Manusevič-Manujlov, dugogodišnji saradnik tajne službe, bio je upoznat sa zadatkom Golovinskog i možda mu je pomagao u radu. Da bi se rukopis «Protokola sionskih mudraca» poslao u Rusiju, pokrenute su glasine o tome da je uspešno pronađen supertajni dokument koji su Jevreji čuvali na skrivenom mestu u Francuskoj.

Bez obzira na napore fanatika, «Protokoli sionskih mudraca» nisu naišli na široku podršku u ruskom društvu. Kad je predložen projekat za široko korišćenje «Protokola sionskih mudraca» radi političke borbe, predsednik saveta ministara Petar Stolipin je naredio da se obavi tajna istraga i referisao je caru o rezultatima. Falsifikacija je bila otkrivena. Nikolaj II je na projektu na pisao: „Ostavite „Protokole“. Čista stvar se ne može raditi prljavim metodama.“ Negativan odnos ruskih vlasti prema „Protokolima sionskih mudraca“ je bio strog: nije se dozvoljavalo bilo kakvo pozivanje na falsifikat. Danas, u savremenoj Rusiji, ova knjiga se takođe nalazi na spisku zabranjenih.