Moskva će momentalno odgovoriti na jačanje snaga NATO-a kod svojih granica

Rusija neće pasivno posmatrati jačanje bojeve snage NATO-a u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ona će hitno odgovoriti u slučaju da NATO u jednostranom poretku učini takav korak.

Takvo upozorenje je izneo u Briselu stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gluško. To je njegova reakcija na dvodnevno savetovanje ministara odbrane bloka u Briselu 4. i 5. juna. Diplomata od karijere kao što je Aleksandar Gluško retko daje izjave koje nisu prethodno usaglašene sa najvišim rukovodstvom zemlje.

Ruski diplomata čak nije isključio mogućnost izlaska Moskve iz Osnovnog akta Rusija-NATO. Dokument je bio potpisan 1997. godine. U njemu je konstatovano da RF i NATO više ne razmatraju jedno drugog kao protivnika i regulisan je čitav kompleks vojnih odnosa.

Gluško je napomenuo da Rusija nije jačala svoje snage u regionu i da strogo poštuje svoje međunarodne, između ostalog i vojne obaveze. NATO treba sa shvati da stupivši na ovaj put, teško da može da računa na ”uzvratnu suzdržanost” Rusije u postavljanju snaga, kako je to predviđeno Osnovnim aktom. Ali to nije naš izbor, upozorio je šef ruske misije u Severnoatlantskoj alijansi.

Na sastanku u Briselu se razmatraju nove pretnje po bezbednost NATO-a povodom događaja u Ukrajini. Uoči NATO skupa američki predsednik Obama je objavio da će izdvojiti dodatnu milijardu dolara za jačanje američkog vojnog prisustva u Evropi.

Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen posle prvog dana zasedanja u opštim crtama je oslikao dogovore ministara 28 zemalja bloka.

- Mi smo se dogovorili da nastavimo jačanje kolektivne odbrane NATO-a, uvedemo dodatno patroliranje vazdušnog i pomorskog prostora. Dogovorili smo se da proširimo programe manevara i pripreme vojske.

Povodom krize u Ukrajini sve ove NATO vežbe su priređene veštački, kaže bivši zamenik ministra finansija u Reganovoj administraciji, predsednik Instituta za političku ekonomiju Pol Krejg Roberts. Takvo restartovanje hladnog rata je krajnje opasno. To će oboriti čitav sistem stabilnosti u poslednjih 30 godina.

Prvobitni cilj NATO-a je bila zaštita Evrope od intervencije SSSR. Ali raspadom SSSR je opasnost nestala, dok je organizaciju trebalo raspustiti. Umesto toga Vašington se našao pod uticajem nekonzervativne ideologije, koja je tvrdila da je raspad SSSR dao Americi pravo na hegemoniju u svetu. NATO je pretvoren u njeno glavno oruđe. Zato u 21. veku vidimo kako NATO vodi rat u Avganistanu, svrgava vladu u Libiji. Kako NATO guta bivše delove Sovjetskog Saveza ili se priprema da ih proguta. Govorim o Ukrajini i Gruziji.

Rusija će srpovesti nove vojne manevre jedinica Zapadnog vojnog okruga. On se graniči sa zemljama Baltika i Poljske. Angažovana je, između ostalog, i jedna od raktenih jedinica u čijem naoružanju je operativno-taktički raketni kompleks Iskander-M i avioni daljnje avijacije. Rusija smatra najnoviji Iskander-M sa sistemom proboja PRO adekvatnim odgovorom na moguće postavljanje američke PRO u Evropi.

Andrej Fedjašin,