Ukrajina pokazala pravo lice Evrope

„Ukrajina je pokazala pravo lice Evrope“- naslov je komentara nemačkog izdanja «Cicero», koji sebe opisuje kao «časopis političke kulture». U komentaru se govori o jačanju desnih, radikalnih i neofašističkih tendencija u Evropi, koje prema mišljenju izdanja, do danas pokušavaju da ne primećuju.

Događaji u Ukrajini, gde su vlasti, kako se da primetiti, zapravo predstavinici ekstremističkih i profašističkih, a uz to i rast broja populista u Evropskom parlamentu posle upravo održanih izbora u maju- bacili su veoma jako svetlo na ovaj problem.

EU bi trebalo da bude sramota, piše «Cicero». Tokom nekoliko meseci tamo su govorili o rastu desnog radikalizma u Ukrajini. Posle izbora za Evropski parlament sve je postalo jasnije: slične osude nisu sasvim pravedne. Desničari su se već čvrsto ustoličili i na Zapadu. U određenoj meri, ovaj časopis pokušava i da zaštiti Ukrajinu, ukazujući na činjenicu da predstavnici desnice tamo ne predstavljaju većinu u strukturi vlasti. Autor komentara priznaje i to da «ruski predsednik Vladimir Putin i ne greši toliko zbog pokušaja da zaštiti stanovnike koji govore ruski jezik od ovih desničarskih hordi».

Ovo priznanje, imajući u vidu sve glasnije optužbe Zapada na račun Rusije u vezi sa krizom u Ukrajini, već je samo po sebi važno. Časopis u svom komentaru navodi sve veći strah od rasta radikalnih tendencija u EU. «Iza svih ovih zvučnih rasprava, nekako je zaboravljena činjenica da,- primećuje se u komentaru izdanja,- «desničarska opasnost» ne dolazi samo i isključivo sa Istoka. Ona je već ovde, na Zapadu». Svoj zaključak časopis potvrđuje činjenicom da u novom sazivu Evropskog parlamenta, nakon majskih izbora sedi više predstavnika ekstremističkih i populističkih partija.

Uzbuna ovim povodom je donekle i opravdana, iako većina analitičara nije sklona da preuveličava opasnost od mogućeg demarša evroskeptika. Od 751 poslanika, oni predstavljaju manje od trećine, a u njihovim redovima nema jedinstva. Mnogo je opasnija druga stvar, koja dolazi od desno orijentisanih radikala, ali ne u okviru parlamenta, već na ulicma evropskih gradova. Poslednjih dana, belgijski mediji su preplavljeni napisima povodom istrage ubistva četvoro ljudi ispred Jevrejskog muzeja u centru Brisela, koje je počinio bivši vojnik, koji se borio u redovima sirijskih džihadista protiv legalne i legitimne vlade države.

Prestupnika, koji je od ranije poznat francuskim specijalnim službama, uhapsili su u Marseju. U vezi sa ovim su MUP Francuske i Belgije održali zajednički brifing za novinare. Kako je izjavila ministarka unutrašnjih dela Belgije Žoel Milke, osumnjičeni je možda prvi među teroristima koji se vraćaju iz Sirije. I ova je činjenica, prema njnim rečima «alarmantna». Ovih dana su mediji objavili da su u Nemačkoj pritvorena trojica osumnjičenih za pružanje podrške sirijskim opozicionerima. U Francuskoj su uhapšena četvorica koji su vrbovali dobrovoljce za terorističke delatnosti u raznim državama.

Ovih dana ministri unutršanjih poslova država EU su se obratili evropskim Internet provajderima sa molbom da blokiraju sve izvore koji omogućavaju okupljanje dobrovoljaca koji potom učestvuju u sirijskom konfliktu. Malo pre toga su mediji objavili priznanje odnosno izjavu šefa američkog Federalnog istražnog biroa Džejmsa Komija povodom toga što je u poslednje vreme vidno povećan broj građana SAD i EU koji žele da se pridruže sirijskoj opoziciji. Prema podacima Međunarodnog centra za izučavanje radikalizma, od aprila 2013.godine, broj Evropljana koji odlaze u Siriju da ratuju, porastao je tri puta. Sada ih ima 11000, pri tome svaki peti potiče iz Zapadne Evrope. Posebno mnogo dobrovoljaca ima iz Francuske, Velike Britanije i Nemačke.

Ovde nema ničeg iznenađujućeg, ako se uzme u obzir otvorena podrška sirijskoj opoziciji od strane država članica NATO i EU. Učesnici samita G7 koji je bio održan u Briselu 4-5.juna, ponovo su izjavili da «ne vide za Asada budućnost u Siriji». Na istom sastanku su zvrestva «kaznene akcije» Kijeva protiv sopstvenog stanovništva bila ocenjena kao «diskretna dejstva». Zamenik direktora Instituta političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin u politici EU vidi otvoreno delovanje «dvojnih standarda»:

- Ovde vidimo sukob ideologije sa realnom politikom. Oni za sada ne mogu da se izbave od ovog protivrečja. Ideologija zahteva uklanjanje tiranina, odnosno onih koje su oni načinili tiranima. A praksa pokazuje da su svrgnuti opasni i za samu Evropu. Ali, protivrečje se ne rešava.

Ovo je zdanje daleko od savršenstva- piše «Cicero» u svom zaključku, imajući u vidu EU.- Okvir «doma evropskih ideala» škripi i puca po šavovima i neophodan mu je momentalni remont. Ali, za sada je to najbolje što imamo». Ostaje da im poverujemo na reč.

Oleg Severgin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut