U Srbiji mnogi žele da dođu na festival Zlatni Vitez

Završen je 23. međunarodni filmski festival Zlatni Vitez u Tomsku. Uskoro će biti otvoren istoimeni slovenski forum umetnosti. On će biti održan u Stavropolju (na jugu Rusije). Nepromenljiva i prioritetna učesnica festivala ostaje Srbija.

Danas razgovaramo sa rukovodiocem srbskog programa Zlatnog Viteza, potpredsednikom filmskog foruma Srbije, direktorom beogradske filmske kompanije „Film i Ton“, rediteljem, dramskim piscem, producentom Jovanom Markovićem.

U Srbiji se o „Vitezu“ mnogo zna i onda svi hoće da dođu na „Vitez“. Tako da mi imamo ogromnu ponudu, posebno od debitantskih i studentskih filmova. Naravno ne možemo da zagušimo ceo „Vitez“ našim filmovima. Izabrali smo tu desetak od njih. Oni su izuzetno primljeni ovde. Bilo je tu tri nagrade. Praktički je naš studentski film među najboljima. Problem uvek da bude kad su tako daleko festivali. Naši organizatori ne mogu da odnesu statuete Vitezova jer one su teške. Stalno moraju da plaćuju na granici ogromni teret. Sada je bilo pet viteza. Jedan zlatni, dva srebrna, dva bronzana. Iznad svega su i razne diplome. Jedna od najvažnijih akcija koju smo sproveli u Tomsku jeste obeležavanje stogodišnjice početka Prvog Svetskog rata. To su obeležili srbski filmovi. Tu su bili, između ostalog, legendarni film „Marš na Drinu“ Žike Mitrovića, film „Sinovci“ Siniše Kovačevića pa „Gde cveta limun žut“ Zdravka Šotre. U Rusiji je Prvi Svetski rat bio malo zaboravljen. Tek sad se više o njemu piše, više se saznaje. Tako da je taj program u tom pravcu da Rusi na taj način se upoznaju sa Prvim Svetskim ratom.

Istakao bih još da „Vitez“ već 23 godine polaže na ogromne opasnosti i prevare koje sada podmeću sve televizije sa serijama koje nemaju nikakve vrednosti. Ako nema vrednosti tu može čovek da se zabavlja. A to može i da štetno dodeluje na svest, i tako dalje. Tome se „Vitez“  suprotstavlja više od dvadeset godina. To je taj neko ko kulturni genocid da minimizira, a sa druge strane se uništavaju nacionalne kulture. To je jedna od najopasnijih stvari koje mogu da zadese bilo koju naciju. Svaka nesreća koja je materijalne ili druge prirode može se nadomestiti. Recimo ako se sruši jedan grad za dvadeset godina on se može napraviti. Ako se sruši kultura za to je potrebno hiljadu godina. Prosto kultura je poslednja odbrana nacionalnih interesa. Kaže se da kad je sve propalo onda ostaje jedino što štiti sve ostalo, a to je kultura. I „Vitez“ je izuzetno svestan toga, i osnovna mu je ideja u tom pravcu da se štiti nacionalna kultura. A to znači da se štiti nacionalna samobitnost, nacionalno dostojanstvo, nacionalna ravnopravnost i sve ostalo.

Na kraju o srbskim nagradama na međunarodnom filmskom forumu Zlatni Vitez u Tomsku. Jedinu zlatnu statuetu su uručili Nikoli Majdaku-junioru i Ani Nedeljković za animacioni film „U zemlji kunića“. Srebrne vitezove su podelili reditelj Dragan Elčić sa filmom „Milica“ u nominaciji „dokumentarni dugometražni filmovi“ i mlada debitantkinja Marija Žižović za film „Kada će ti tata kupiti slona“ u nominaciji „debitantski i studentski filmovi“. Bronzane vitezove su dobili Momčilo Mrdaković sa igranim filmom „Mamina maza“ i jedan debitant sa studentskim filmom „Elitizam“. Dodeljene su i specijalne diplome. Sonja Blagojević sa filmom „Kosma: Kosovsko medijaudruženje“ dobila je diplomu „za prikaz uloge radionovinarke u ekstremalnim uslovima“. Diploma „za duhovnu svest o tragičnoj istoriji svog naroda“ dobio je diplomu stalni učesnik festivala iz Republike Srpske Simo Brdara, koji je u Tomsku predstavio film „Prozrenje“. Čestitamo srbskim pobednicima 23. međunarodnog filmskog festivala Zlatni Vitez i želimo im dalji uspeh u radu!

Grigorij Sokolov,