Kina krenula u lov na poljoprivredna dobra

Kineske kompanije se vrtoglavom brzinom šire na svetskom tržištu namirnica kupujući po celom svetu kompanije za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, namirnica i napitaka. Samo prošle godine Kina je u ovu svrhu potrošila preko 12 milijardi američkih dolara.

Kineska vlada se do sada oslanjala na strategiju „umerenog uvoza“ poljoprivrednih kultura i kupovinu poljoprivrednih dobara drugih zemalja. Sad se akcenti menjaju.

Tako je prošle godine šangajska firma Shuanghui Group jednostavno „progutala“ kompaniju iz SAD kupivši za 7 milijardi dolara proizvođača mesa Smithfield Foods zajedno s njegovim dugovima. A kineska državna korporacija Cofco koja kontroliše 90% unutrašnjeg tržišta pšenice, kupila je kontrolne pakete holandskog trejdera Nidera Holdings i poljoprivredne jedinice višeprofilne Noble Group plativši za obe kompanije skoro 3 milijarde dolara. Samim tim je Peking obezbedio za sebe elevatore u Argentini, šećerane u Brazilu i mlinsko-pekarska preduzeća u Centralnoj Evropi s fabrikama za preradu suncokretovog semena u JAR i u Ukrajini.

Uzgred rečeno, o Ukrajini. Prošle godine su mediji saopštili da Kina iznajmljuje od Kijeva do 3 miliona hektara poljoprivrednih dobara za 2,6 milijarde dolara. Glasine nisu potvrđene. Ali, kao što se zna, nema dima bez vatre. Sličnu strategiju Kina primenjuje u Australiji, Okeaniji, Južnoj Americi, i samo po sebi se razume, u susednoj Rusiji, - podseća član upravnog odbora Ruskog saveza industrijalaca i preduzimača Ivan Obolencev:

- Kina je ogromno tržište namirnica koje se razvija. Zemlja u kojoj živi jedna petina stanovništva na zemlji, poseduje samo 9% svetskih obradivih površina. Nije čudo što Kina ne samo da razvija proizvodnju namirnica u zemljama kojima su potrebne investicije, već i kupuje gotove agroindustrijske korporacije.

Samo, teško da će kineski put ka osiguravanju namirnica biti lak: „agrarni svet“ je odavno podeljen. Do 70% svetske trgovine žitaricama kontroliše takozvana „četvorka ABCD“ – američke kompanije ADM, Bunge i Cargill, kao i francuska Louis Dreyfus Holding. I Japan je prestigao Kinu: 2007. godine je njegov Mitsui & Co od nule stvorio sopstvenu „imperiju namirnica“ s aktivama na pet kontinenata. Ipak, Kina će uzeti svoje parče kolača, - uveren je Ivan Obolencev.

- Ne sme se isključiti mogućnost da jednu ili dve kompanije iz gore pomenute globalne četvorke kupe Kinezi. Tim pre što mogu da dozvole sebi da kupe bilo koju aktivu svetskih razmera. Naziv će ostati, ali će se promeniti vlasnik. U skladu s tim, promeniće se i kretanje tereta. Zasad je Kina zainteresovana za povećanje isporuke namirnica iz susedne Rusije.

Na primer, samo vlada provincije Hejlunđan na ruskom Dalekom istoku iznajmljuje skoro 600 hektara zemljišta poljoprivredne namene. Proizvodi koji se odgaje na ovoj površini u potpunosti idu u Kinu. Osim toga, upozorava član upravnog odbora Ruskog saveza industrijalaca i preduzimača Ivan Obolencev, dešava se da plodna zemlja nakon perioda u toku kojeg je koriste kineski partneri, dospeva u tako žalosno stanje da na njoj ne raste čak ni korov. Razlog je ogromna količina hemikalija koju primenjuju kineski odgajivači povrća. Uključujući i one koje su potpuno zabranjene za korišćenje u Rusiji. Mada, teško da može biti reči o odnosu suseda prema ruskoj zemlji ako ne vode brigu ni o svojoj zemlji. Kineska vlada zvanično priznaje da na preko 3 miliona hektara obradivih površina u Kini više ne mogu da se gaje poljoprivredne kulture zbog zagađenosti pesticidima.

Aleksandar Mamičev,