Lokalne zajednice u SAD štampaju sopstveni novac

Mali, ali rastući broj lokalnih zajedica u SAD je u uslovima ekonomske krize otpočeo da štampa sopstveni novac, pozajmivši tu ideju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kako bi pomogle potrošačima da sastave kraj s krajem i pružile podršku posrnulim lokalnih preduzećima.

Taj mehanizam generalno radi tako što se poslovni sektor i potrošači dogovore da štampaju sopstvenu valutu koju kupci kupuju uz popust, recimo po 95 centi za jedan dolar, i troše je u prodavnicama, koje su pristale da prihvataju tu valutu, po vrednosti jednakoj federalnom dolaru, objavio je američki dnevnik „USA tudej”.

Radnici, čije su plate snižene, lokalnim novcem „detroit čiers” (Cheers) u Detroitu, „itaka auers” (Ithaca Hours) u Njujorku, „plenti” (Plenty) u Severnoj Karolini ili „berkšers” (BerkShares) u Masačusetsu, kupuju svakodnevne potrepštine, plaćaju časove joge ili benzin.

Sociolog s Univerziteta Severni Mejn Ed Kolom, koji je proučavao lokalne valute, objasnio je da one podstiču lokalno stanovništvo na kupovine nedaleko od svog doma, što pogoduje lokalnim trgovcima, pogođenim padom prodaje.

Za sada u SAD postoji više od 75 lokalnih valuta, a popularnost te prakse se sve više širi.

Najveći takav sistem u zemlji deluje u regionu Berkširz u zapadnom Masačusetsu gde je od njegovog uvođenja 2006. godine štampano novčanih jedinica u vrednosti 2,3 miliona dolara.

U okviru sistema „berkšers”, kupac odlazi u jednu od 12 banaka i plaća 95 dolara za valutu „berkšers” u vrednosti od 100 dolara koju može potrošiti u 370 lokalnih punktova za kupovinu robe i usluga.

U Detroitu su tri biznismena štampala valutu „detroit čiers” u vrednosti od 4.500 dolara koja se može potrošiti u nekoj od 12 lokalnih prodavnica.

U vreme Velike depresije iz 30-ih godina prošlog veka lokalne vlasti, poslovni sektor i pojedinci su štampali valutu, poznatu kao „skrip” (Scrip), odnosno listić, kako bi održali trgovinu u vreme kada je zatvaranje banaka dovelo do nestašice gotovine.

Lokalni novac, prema američkim propisima, ne može zameniti federalni i sav prihod stečen plaćanjem roba i usluga tim novcem podleže porezu. „To nije način da se izbegne plaćanje poreza, ili bismo, nasuprot, svi plaćali u detroitskim dolarima”, ukazao je ekonomista Tom Oksenšlager.

Alternativne valute često postaju popularne u vreme velikih ekonomskih potresa i koriste se onde gde postoji veliki deficit likvidnosti i obično ne izlaze iz okvira nekog manjeg regiona.