SAD spremne da ostave Ukrajinu bez gasa

Uvođenje režima pretplate za isporuke gasa za Naftogaz Ukrajine od strane Gasproma bila je logična posledica provokacione i u mnogome samoubilačke politike koju je Zapad poslednjih nedelja vodio po pitanju ukrajinskih gasnih dugova.

Odluka ruske strane faktički znači da je od 16. juna Gasprom počeo da usmerava u ukrajinski sistem za transport gasa samo tranzitni obim, namenjen za isporuke prema evropskim ugovorima. A to znači da svako nedozvoljeno uzimanje gasa s ukrajinske strane (slični primeri su se dešavali i u srećnija vremena za Kijev) značiće nedovoljne isporuke evropskim potrošačima.

Zašto evropljane ničemu nisu naučili prethodni gasni skandali oko Ukrajine? Uzrok su bili svesni proračuni SAD i EU koji iz raznih razloga, ali pri tome solidarno, osujetili su rusko-ukrajinske pregovore o gasu.

Motivi SAD su jasni. Za Vašington aktuelni konflikt je nastavak mnogo veće igre na energetskom polju Ukrajine i čitave Centralne i Istočne Evrope. Njen cilj je da prebace čitav region na isporuke koje se nalaze u rukama i pod kontrolom američkih firmi i struktura. Nije slučajno glavni signal pobedniku predsedničkih izbora u Ukrajini Petru Porošenku od predsednika SAD Braka Obame bio poziv ne da prekine vojna dejstva u zemlji i da počne pregovore, već da diverzifikuje uvoz energenata kako bi smanjio zavisnost od ruskog gasa. Pri tome ne radi se samo o gasu. Poslednjih godina Amerikanci su uz razgovore o neophodnosti borbe protiv ruske ekspanzije faktički preuzeli kontrolu nad ukrjinskom nuklearnom energetikom. Pri tome, za Kijev to predstavlja realne gubitke. Kada je 2012. godine na Južnoukrajinskoj nuklearnoj centrali bila otkrivena vrlo opasna neispravnost opreme isporučene od američke kompanije Westinghouse, američka strana je odbila da čak razmatra pitanje kompenzacija. Očigledno je otvoreno korišćenje političkog diktata u ekonomske svrhe. Ipak to ne smeta samom Zapadu da optuži za politizovanje energetske sfere upravo Rusiju.

O maksimalnoj politizaciji pitanja može se govoriti upravo u odnosu na EU. Brisel je pokušao da iskoristi situaciju kako bi izdejdstvovao od Rusije maksimalne ustupke u ceni gasa i priključivanje Moskve Trećem energetskom paketu. Ipak, odbivši kompromisnu varijantu koju je predložio Gasprom, EU rizikuje da se ponovi zima 2008-2009. Tada je zbog delovanja Kijeva došlo da značajnog smanjenja isporuka ruskog gasa preko Ukrajine (Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Mađarska, Nemačka, Grčka, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovačka, Slovenija, Turska, Hrvatska — do 100%, Austrija Italija, Poljska — do 90%, Češka do 75%, Francuska do 70%). Pored toga, saradnja sa Rusijom između ostalog na projektu Južni tok znači realne investicije u kontekstu ekonomske krize — podsetio je za Glas Rusije direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Zadatak svih zemalja EU u aktualnim uslovima je maksimalno privlačenje investicija. Investicije koje mogu da dođu u region sa gasovodom Južni tok nose prilično ozbiljan karakter i mere se milijardama evra. Zato, naravno, sve zemlje EU objektivno su zaintresovane za to da sarađuju sa investitorima i privlače nove investicije. Ako je ranije Evropa mogla da razgovra oštrije i da bira investitore, sada, u uslovima krize, stav evropskih država se menja.

Petar Iskenderov,