Slabljenje sunčeve aktivnosti proučiće u Irkutsku

Tekući ciklus sunčeve aktivnosti istražuju ruski naučnici. Projekat Irkutskog državnog univerziteta Kompleksna istraživanja solarne aktivnosti u 24. ciklusu pobedio je na konkursu naučnih projekata u okviru realizacije državnog zadatka u sferi naučne delatnosti koji je raspisalo Ministrstvo obrazovanja i nauke RF.

Aktualni 11. ciklus solarne aktivnosti (drugi naziv — ciklus Švabe, po imenu nemačkog naučnika koji je prvi put skrenuo na njega pažnju) započeo je orijentaciono u januaru 2009. godine, kada je Sunce prolazilo kroz redovni minimum svoje aktivnosti. Tako se mi sada nalazimo približno na vrhuncu aktivnosti naše zvezde. Prema rečima Sergeja Jazeva, rukovodioca projekta i direktora astronomske observatorije IGU, ovaj vrhunac je bio neobičan - ”dvogrbi”, ili, drugim rečima, posle prvog maksimuma je usledio drugi i viši od prvog, koji sad i posmatraju naučnici.

Rok važenja državne podrške projekta je 2014-2016. godina. Može se računati da će u to vreme aktivnost naše zvezde već početi da jenjava. Posmatranja treba da vrši ne samo univerzitetka opservatorija, već ono treba da se obavlja i pomoću instrumenata Instituta za solarno-zemaljsku fiziku Sibirskog odeljenja RAN, gde se trenutno pravi specijalizovani heliogeofizički kompleks za svestrano proučavanje Sunca sa Zemlje. Dodatno uz to u okviru univerzitetskog projekta planirano je da se koriste podaci posmatranja kosmičkih uređaja koji se nalaze u otvorenom dostupu.

Proučavanje ciklusa sunčeve aktivnosti po astronomskim merama započelo je sasvim nedvno, sredinom 18. veka, i dugo je bilo ograničeno samo podacima dobijenim sa Zemlje. Nova era istraživanja nastupila je izlaskom solarnih observatorija u kosmos, tačnije od sredine prošlog veka. I mada smo za to vreme saznali o Suncu vrlo mnogo, tanani detalji njegovog ”života” i zakonitost proticanja ciksula do sada nisu jasni do kraja. Između ostalog, teško je prognozirati koliko buran, ili naprotiv, miran će biti novi maksimum. To bi bilo vrlo korisno shvatiti, između ostalog i kako bi se ocenile moguće posledice aktivnosti naše zvezde po klimu na zemlji, i ne u poslednjem redu zemaljske tehnike.

Projekat je pobedio u prvom konkursu Ministrstva odbrane i nauke u okviru realizacije projektnog dela državnog zadatka u sferi naučne delatnosti, koji je bio raspisan krajem marta ove godine. U konkursu su učestvovali univerziteti koji su u nadležnosti ministarstva. Prema uslovima, veličina subvencija za jedan naučni projekat, sračunat na tri godine, iznosi ne više od 15 miliona rubalja ili ne više od 5 miliona rubalja godišnje. Spisak pobednika od 643 projekata bio je objavljen 10. juna, mada konačna razmera finansiranja će biti određena kasnije.

Olga Zakutnjaja,