Rat bi počeo i bez sarajevskog atentata

Prošlo je 100 godina, otkako je član omladinske organizacije «Mlada Bosna» Gavrilo Princip ubio u Sarajevu austrijskog naslednika prestola Franca Ferdinanda.

Uobičajeno je da se smatra da je taj zloćudan hitac provocirao Prvi svetski rat. Međutim, ne slažu svi istoričari sa takvom tvrdnjom. Govori srbski istoričar Boris Radaković.

- Može se reći da je svetski rat mogao da počne i ranije i kasnije. Austrougarska i Nemačka godinama su pripremali za taj veliki rat za proširenje svojih interesnih sfera i za stvorenje pravne jedinice pod Bećkim carom. Franc Ferdinand je dolazio za velike vojne manevre Austrougarske vojske, a ubistvo je bilo jedan akt otpora. Tim ljudima se pokušavalo nametnuti veštačka bošnjačka nacionalnost, bosanski jezik, sve ono što oni nisu prihvatili zbog pripadnosti srbskoj kulturi i jeziku. Tako da ne možemo reći da je atentat 1914 u Sarajevu kriv za izbijanje Prvog Svetskog rata. Za to je kriv nemački hegemonizam i nastajanje da pokori slabije zemlje, da izađe na luku Solun na Bliskom Istoku i prema naftnim poljima Sirije, Iraka, Egipta i tako dalje. Posle raspada Jugoslavije neki nacionalizmi i antagonizmi vratili su se tom planu i uticali su na muslimanske i rimokatoličke mase u BiH i u Hrvatskoj. Posle pada Berlinskog zida Nemačka je ojačala i htela je da pokaže svoju snagu u međunarodnoj politici i diplomatiji. Žrtve toga su postali Srbi u bivšoj Jugoslaviji i Rusi u sadašnjoj Ukrajini.

Za 100. godišnjicu atentata u Istočnom Sarajevu podignut je spomenik Gavrilu Principu. Takođe se planiralo u Beogradu. Međutim, kasnije su od te ideje odustali na zahtev EU. Evropski činovnici smatraju nedopustivim da se podigne spomenik spornoj ličnosti u zemlji, koja teži da se učlani u EU. Ustvari, ima li nešto zajedničko između odustajanja od ovekovečenja Gavrila Principa i težnje za učlanjivanjem u EU?

- To nije baš u sklopu ali te stvari igraju određeni uticaj i značaj. Nemačka koja je glavna u EU nastoji da se potisnu sećanja iz nedaleke prošlosti. Njoj nije u interesu da ona prikazuje kao neki hegemonista koja mnogo godina nastoji da pokori Balkanske zemlje. Tako da sigurno sve je to povezano sa sadašnjom situacijom EU i Nemačkoj koji vodi EU.

Međutim, bez obzira na odluku Srbije, mnogo je važniji odnos prema njemu u samoj BiH. U internet-izdanju «Srbski kulturni klub» objavljen je članak Borisa Radakovića «Identifikacija sa agresorom». To je neki fenomen psihologije, kada čovek počinje da se identifikuje sa svojim sopstvenim neprijateljem. Organizacija «Mlada Bosna», koja je istupala protiv austro-ugarske okupacije, obuhvatala je ne samo Srbe, već i muslimane, i katolike. Međutim, poslednji su kasnije prešli na stranu neprijatelja i počeli da se s njim identifikuju. Slično postupaju, prema rečima Radakovića, mnogi muslimanski akademici, koji se poistovećuju s muslimanima i naslednicima Osmanske imperije. Uzrok toga on vidi u zavisnosti politike države od stranog činioca. Šta može da se kaže o odnosu prema Gavrili Principu?

- Najznačajniji je iz muslimanske inteligencije Muhamed Selipović. On stoji ka standardu da je Princip heroj svih naroda BiH. Međutim, njegovu misao prati veoma mali broj inteligencije u federaciji BiH. Većina naroda smatra Gavrila Principa kao simbol srbskog hegemonizma i okupacije BiH od strane srpske vojske 1918. Do 1918 većinom srbskog zemljoradničkog stanovništva su vladali muslimani. Posle 1918 muslimani su izgubili svoje feodalne privilegije i postali su obični ljudi a Srbi su agrarnom reformom dobili zemlje. To je jedan od segmenata sukoba između Srba i muslimana.

Grigorij Sokolov,