Vidovdan obeležavaju i u Rusiji

28. juna održana je kulturna manifestacija Vidovdan na ruskoj zemlji. Ova tradicija vodi poreklo od početka 2008. godine, od trenutka formiranja društvenog pokreta Kosovski front. Glavni inspirator održavanja prazničnih manifestacija u Rusiji je predsednik moskovskog odeljenja pokreta Aleksandar Kravčenko.

Sam Kosovski front bio je formiran kao odgovor na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, koje predstavlja neodvojivi deo srpske kulture. Vidovdan na ruskoj zemlji treba da upozna i uključi u sprski praznik, kako bi se bolje upoznale i shvatile srpske tradicije. Ovog puta na manifestaciji su se okupili članovi društveno-patriotskih pokreta, kozačkih družina. Sve je započelo panihidom, zatim su se gosti okupili na čajanci, posle koje je započeo koncert uz učešće dečijeg muzičkog kolektiva Zlatna vrata.

Vidovdan na ruskoj zemlji je već postao tradicionalan. Ali ove godine Aleksandar Kravčenko je istakao aktualni jubilarni datum, sto godina od sarajevskog atentata.

- Pre sto godina srbski mladić Gavrilo Princip je ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Ne želim da branim Gavrila Principa. To je u svakom slučaju zločin. Ali za srbski narod Bosna je bila okupirana, i ovi mladi ljudi su smatrali sebe u stanju da ratuju protiv Austrije i da brane svoju zemlju kako znaju. Naravno, u vreme Sovjetskog Saveza ovakva akcija je bila poštovana i bila je veliki podvig. Isto tako je tumačena i u Jugoslaviji. Ali ubistvo ipak ne treba opravdavati. Treba shvatiti da umesto međusobnih provokacija, države treba da umeju da vode pregovore.

Učešće ansambla Zlatna vrata nije slučajno u aktualnoj proslavi Vidovnada na ruskoj zemlji. Ove godine zbog okolnosti Aleksandar Kravčenko je predao neke obaveze organizacije manifestacije umetničkom rukovodiocu ansambla Nataliji Artjomovoj. Kolektiv je već nastupao u Srbiji u Crnoj Gori, stigavši da za to vreme nauči mnoštvo srbskih pesama. Upravo ansambl Zlatna vrata je učestvovao u aktualnom koncertnom programu. U izvođenju umetnika kolektiva čule su se stare srpske pesme. Natalija Artjomova govori o tome kako se sve to dešavalo.

- Podrška u organizaciji ove večeri bili su upravo moji mladi umetnici. Pri tome, to se dešavalo na njihovu inicijativu. Nisam ih ja zvala, oni su mi sami predložili pomoć. Treba reći da kada sam prvi put čula za ovaj praznik, za mene je bilo potresno kako Srbi u suštini slave poraz. I meni se čini da je neophodno da omladina sazna za taj praznik, oni počinju na drugi način da gledaju događaje koji se dešavaju u današnje vreme. Želeli bismo da se ovaj praznik obeležava kod nas mnogo šire.

Grigorij Sokolov,