Čemu vodi politika uzdržavanja

SAD ne raspolažu dokazima da je ruska strana učestvovala u ukrajinskom konfliktu, ali ipak smatraju da je to činjenica - izjavila je predstavnica Stejt departmenta Mari Harf. Takav odnos Zapada prema Rusiji, predsednik Rusije Vladimir Putin okarakterisao je kao ispoljavanje politike ograničavanja, koja nije ni prestajala nakon okončanja „hladnog rata“.

Kulminacija ove politike ograničavanja, specifične za vreme hladnog rata, postali su i događaji u Ukrajini. Predstavnica Stejt deparmenta SAD Mari Harf je otvoreno rekla da Zapad nema podatke da je Rusija učestvovala u konfliktu na jugoistoku Ukrajine. Ali, njima više odgovara da o tome misle kao o nepobitnoj činjenici. „Mi smatramo da ruska vlada veoma duboko sarađuje i podržava separatiste, iako mi nemamo detaljne podatke o tome“, izjavila je ova visoko-postavljena činovnica spoljnopolitičkog resora SAD. U skladu sa svojim fantazijama, Vašington uvodi protiv Rusije sankcije i na slične mere i korake navodi svoje partnere u Evropi. Rezultat toga su propali ekonomski projekti, a ruše se i godinama građene veze u sferi ojačavanja međunarodne bezbednosti.

Naravno, u slučaju Iraka, sve je bilo mnogo lošije. 2003.godine, Vašington je takođe tako nasumice optužio režim Sadama Huseina da radi na proizvodnji oružja za masovno uništenje. Rezultat nam je poznat- invazija stranih vojnih trupa koje su pokušale da nametnu sasvim strani zapadni sistem i poredak, a sada je Irak kao država u potpunoj opasnosti da nestane sa političke karte sveta.

Američke ambicije i njihovi pokušaji da sve postave prema sopstvenom poretku dovode do konflikata. Vladimir Putin je na sastanku sa ambasadorima i stalnim predsavnicima- izjavio da su „događaji koji su isprovocirani u Ukrajini, zapravo postali koncentrovni izraz politike ograničavanja“. Očigledno je da se takva politika nije ni prekidala ni nakon kraja hladnog rata- smatra direktor Instituta strateškog planiranja i prognoze Aleksandar Gusev:

- Kako bi zauzimale svoju hegemonijsku poziciju na svetskoj sceni, SAD koriste pravila koja su sami za sebe usvojili još sredinom prošlog veka. U suštini, to je princip ograničvanja Rusije i drugih država koje sada postaju lideri- Kina, Indija, Japan. Iako SAD Japan navodno smatraju svojim strateškim partnerom u političkoj i ekonomskoj sferi, ipak takva tendencija u praksi ne postoji. Šta više, u odnosu prema evropskim državama, Amerikanci primenjuju princip ograničvanjnja iako i njih navodno nazivaju svojim partnerima ne samo na evropskom kontinentu, već i u svetskim razmerama.

Jugoslavija, Irak, Libija, Sirija. Ovom spisku razrušenih država, koje su to postale po želji prekookeanskog hegemona, može da pristupi i Ukrajina. Predsednik Petar Porošenko još nije ni stigao da objavi odluku o prekidu primirja, a Vašington je već izrazio spremnost da podrži bilo koju odluku ukrajinskih vlasti, pa u tom smislu i obnovu vojnih dejstava na jugoistoku. I kada je predsednik Porošenko dao naredbu armiji da pređe u napad, odmah je pozvao državnog sekretara SAD Džona Kerija. A trebalo bi podvući da SAD nisu učestvovale u konsultacijama Kijeva, Moskve, Berlina i Pariza povodom izrade strategije za regulisanje konflikta.

„Put ka pouzdanom, dugoročnom i čvrstom miru ne ide kroz rat“, podvukao je Vladimir Putin. Najbliži susedi Ukrajine, evropske države, kao i do sada pozivaju Kijev da obustavi vojna dejstva i započne pravi pregovarački proces.

Natalija Kovaljenko,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut