Rusija i G8: tačka nije stavljena

Pre 20 godina, 8. jula 1994. godine Rusija je ušla u Veliku osmorku — diskusioni klub lidera najvećih država sveta. Tada se smatralo da je Rusija svojim demokratskim reformama zaslužila to pravo. Ali posle izvesnog broja godina politički pogledi Moskve su se razišli sa zapadnim. I format G8 se raspao. Da li je to veliki gubitak?

Velika osmorka koja se pojavila stupanjem RF u format G7 koji je u tom trenutku objedinjavao Veliku Britaniju, Nemačku, Italiju, Kanadu, SAD, Francusku i Japan, postao je svojevrsni široki gest Zapada u stranu Moskve — vi ste odlično radili na prelasku na demokratske vrednosti i sa vama se može voditi posao. Ali upravo to Rusija i nije dočekala — učešće zemlje u G8 je bilo ograničeno političkim blokom, istakao je za Glas Rusije generalni direktor Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev:

- Pruživši mogućnost Rusiji da učestvuje u takvim zasedanjima, organizatori ove strukture, pre svega SAD, od početka nisu puštali da Rusija donosi odluke u G8. Rusija nije bila puštena u finansijski blok gde su rešavana pitanja raspodele tržišta uticaja u globalnoj ekonomiji i slično. Postojeći krug pitanja ostao je van dometa i mogućnosti korišćenja u interesima Rusije.

Bez obzira na to što je velika osmorka objedinila lidere svetskih ekonomija, a njihove sastanke je obavezno pratila pompa, ovaj format nije bio ništa drugo do diskusiona platforma, svetska zabava najvišeg nivoa, gde su šefovi država mogli da razmotre sudbinu sveta uz čašu vina, smatra šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov:

- G8 predstavlja neformalnu instituciju. To više podseća na klub, u kojem se ne donose nikakve formalne odluke i osnovni dokumenti. U datom slučaju radilo se o usaglašavanju pogleda i stavova koji se kasnije pretvaraju u konkretna rešenja. Samiti ovakve vrste često zavise od uzajamnih pogleda, razgovaora oči u oči, od gestova i diplomatskog ponašanja. Tačnije od onog što je skriveno od publike, što se zove klima i hemija odnosa. Verovatno je to osnovno što razlikuje G8 od drugih institucija.

Ali za 20 godina hemija odnosa Rusije sa partnerima iz velike osmorke dala je burnu reakciju — nju su isključili. Razilaženje u pogledima na situaciju oko Ukrajine sagovornici Moskve iz G8 jednoglasno su primili kao odstupanje od demokratskih vrednosti koje su iznenada diktirale ulgavnom SAD. Šteta nije velika, kažu eksperti. Nesumnjivo, u našem svetu koji se dinamično menja, kada situacija može da se okrene u drugom pravcu bukvalno za nekoliko dana, ako ne sati, svaka platforma za dijalog može da bude od koristi. Ali, kako je primetio Sergej Grinjajev, kardinalne probleme za Rusiju odlazak iz G8 neće doneti. Završen je ovaj format, naći će se drugi. Mada, sasvim je moguće da će osmorka biti reanimirana. Prvi glas ”za” je podigao Pariz. Ovih dana francuski ambasador u RF Žan-Moris Riper je izjavio da je njegova zemlja zainteresovana za obnavljanje dijaloga sa Rusijom u formatu G8.

Mihajl Stepanov,