Rusija i Kina ne jačaju prijateljstvo protiv trećih zemalja

Nova etapa u zbližavanju Rusije i Kine, koja je počela nakon posete predsednika Putina Šangaju, podstakla je Obamu da ove dve zemlje nazove glavnim izvorom problema SAD, koje stoje na straži mira u celom svetu. Stručnjak MDIMO Igor Denisov je ubeđen da je ovako paničan pogled na rusko-kinesko strateško partnerstvo lišen osnova.

Na konferenciji naučnika MDIMO i Kineskog instituta za međunarodne probleme orijentalista je podsetio: zahvaljujući zajedničkim ciljanim naporima odnosi Rusije i KNR su ušli u novu fazu sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje.

Između ostalog, RF i KNR su istakle potrebu za „odricanjem od jezika jednostranih sankcija, organizacija, pomoći, finansiranja ili podsticanja delatnosti koja je usmerena na promenu ustavnog uređenja druge države ili njeno uvlačenje u bilo kakvu višečlanu zajednicu ili savez“.

Igor Denisov u ovoj tezi vidi očiglednu aluziju na situaciju u kojoj Zapad vrši pritisak na Ukrajinu, kao i na sankcije koje su usledile prema ruskim činovnicima i biznisu. Očigledno je da ovakvo ponašanje Zapada ne nailazi na odobravanje, ni u Moskvi, ni u Pekingu.

Pritom stručnjak smatra da su u korenu netačne ocene eksperata po kojima skoro da jedini podsticajni motiv za jačanje rusko-kineske, između ostalog, i vojne saradnje, predstavljaju zapadne sankcije i težnja Moskve da u uslovima novog „hladnog rata“ nađe novi oslonac na Istoku. Odnosi između Moskve i Pekinga se odavno ne podvrgavaju konjunkturnim kolebanjima i razvijaju se u skladu sa svojom unutrašnjom logikom, uveren je Denisov.

Ne samo to, ulogu Kine kao pojasa za spasavanje Rusije odbacuju i sami Kinezi, ističe stručnjak. Bivši izvršni sekretar ŠOS i bivši ambasador Kine u Rusiji Džan Deguan je u intervjuu za Reuters izjavio: „Kineski stav u vezi s Ukrajinom se ne može opisati kao podrška Rusiji ili kao njen nedostatak. To je vrlo složeno pitanje i Kina zasad nije ni na čijoj strani.“ A drugi bivši ambasador KNR u RF Lu Gučan, kojeg citira agencija Sinhua ističe da poseta ruskog predsednika Šangaju nije imala za cilj da Rusija dobije političku podršku Kine.

Ovakvi komentari po mišljenju Igora Denisova svedoče: u kineskoj stručnoj zajednici i među licima koja donose odluke nemaju nameru da pridaju bilateralnom strateškom partnerstvu antizapadno usmerenje. I u Rusiji stručnjaci, između ostalog, Ruski savet za međunarodne poslove (RSMP) apeluju da se ne preuveličava „stepen podudarnosti interesa s kineskim interesima i da se ćutanje Kine ne interpretira kao znak saglasnosti“. U dokumentu RSMD se kaže:

- Bez obzira na određene nesuglasice sa Zapadom, Kina je s SAD i Evropom povezana čvrstim ekonomskim vezama. A u političkom smislu Kina je vrlo pragmatično nastrojena trudeći se da održava odnose saradnje i sa Zapadom, i s Rusijom. Zato u cilju očuvanja i održavanja čvrstih odnosa s Kinom treba izbegavati situacije u kojima će Kina biti dovedena do toga da se obavezno javno izjasni za alternativni izbor između Rusije i Zapada.

Tako da, smatra ruski stručnjak, Rusija i Kina pokušavaju da razvoju bilateralnih odnosa pristupaju izuzetno odgovorno, kako ne bi poremetile odnose s trećim zemljama.

Irina Ivanova,